Vrteška 

U krug,

u krugu ,

u krug,

 u krug,

igramo valcer 

ja i drug.

 Sav svet 

 je naš,

dok plešemo

i njišemo se

ja i drug.

Do samog

beskraja,

uvek

 zajedno

sve, u krug.

 Do dela,

u kojem prestaje

zanosni vidokrug: 

gde, najzad srećemo

sopstveni  dug!

 Dug minule

radosti svoje,

sa slike, koja,

sama, po sebi govori: 

koliko je sav taj ples,

u suštini samo,

na kratko bio naš! 

Tako, da slika

nikada nije

mogla postati

- ni jedan običan,

sasvim, prosečan

gvaš!