Dva portreta

Ivana

 Slatkiš.

Kao puslica.

Probaš i

zagrcneš se.

Posle ti bude muka.

Ali, kasnije,

setiš se

kakobeše slatka

prvi put.

Probaš ponovo i

smuči ti se načisto.

Ne vredi više ni da probaš.

Ali, slatka je, to znaš.

Misliš na to i

 poželiš je ponovo.

Posegneš rukom

da uzmeš ostatak,

kad tamo

–nema je:

neko drugi je već smazao. 

Ceca

 Mirisna i topla

kao kolačić pogače.

Obla.

Dovoljno narasla

da ne bude pljosnata,

ali ne previše

–da ti ne prekipi.

Nežna i glatka.

Dovoljno meka

da ne bude tvrda,

i dovoljno čvrsta

da ne bude gnjecava.

Probaš je,

onako,bez ičega,

i glad ti se otvori.

Nikako ti nije dosta.

Zasitiš se, a hteo bi još.

Staviš je pred sebe

pa štrpkaš pomalo

dok je celu ne pojedeš.

Tek tada vidiš

–pojela i ona tebe.