Smisao života, pitate vi. Ok, reći ću vam. Sedela sam jedan dan pod dženerikom na klupi, i gledala svoja posla i bla, bla, znate kako to ide, nisam nikome smetala, i tako.... Samo sam naivno gledala u krošnju iznad sebe i razmišljala kako bi bilo lepo da sam pametna. Znate, onako stvarno mudra i smirena, odlična u šahu, sposobna da se upuštam u verbalna nadmetanja i odnesem pobedu. Mada, nisam sigurna gde bih je odnela..... Kući valjda. Ćale bi ispizdeo jer svaki dan dovlačim neki krš. Ali, pretpostavljam da biti glup ima svojih prednosti. Valjda... na primer, sudnji dan je, meteori padaju, kiša šiklja na sve strane, krave lete okolo, dženerike upadaju ljudima u supu..... Odjednom, Bog izroni iz bare i kaže:

-Ok, obrati pažnju ovamo. Daću vam svima još jedan dan da sredite svoja sranja, pokajete se, ponovo se rodite, nađete mene, Alaha, Budu ili šta već volite.... Relativno sam slobodouman.... Ali pod jednim uslovom...I svi mi načuljimo uši, kao ''šta, šta''.....

-Da mi neko od vas da odgovor na sledeće pitanje: Ako voz krene u 14h iz mesta A brzinom od 60km/h, i održava tu brzinu prvih 15 minuta, a onda ubrza do 75km/h narednih 50 kilometara puta, kada će ručak u vagon restoranu biti poslužen?......

Odgovori mi..... TI!, i pokaže na mene.  

Jedino što ja u tom trenutku mogu da uradim je da kažem ''u kur*ac!!!'', u sebi naravno. Ipak sam u prisustvu božanstva, nije red. Pošto me svi gledaju, i tišina već postaje pomalo neprijatna, ja otvorim usta i kažem:

-Pa ..... ovaj....prvo bih želela da vas pozdravim, o Gospode, i zahvalim za ovu neverovatnu priliku..... Moj odgovor na Vaše pitanje, o milostivi..... bi bio..... sledeći...o....gospode....moj.....što si na nebesima....bio....sad si ovde očigledno.... i ..... razgovaraš samnom....i.....

Tu bi Bog popizdeo i viknuo:

-Čuj, nemam mnogo vremena, stavio sam neku musaku da se peče, pa zato, POŽURI! Ne volim kad se krompir onako prepeče i bude hrskav!

-Ne mogu da Vam odgovorim, glupa sam! Da tako je.... ja sam glupa a ti si kriv! – rekla bih ja. Ili nešto podjednako glupo....Na to bi Bog bio malo uvređen pa bi možda rekao nešto u stilu:

-Jel ti to meni, bre?!

-Da ja to tebi! Gledam u tebe, jel tako?

-Da.....

-I usta mi se pomeraju?

-.....Da.....

-Onda tebi pričam!!!! Da ja sam glupa, a za to možeš samo sebe da kriviš!

Posle inicijalnog talasa besa i ozbiljnog razmišljanja da me ostavi da šetam po pustoj planeti posle smaka sveta sama kao ludak (što bi se meni zapravo dopalo jer volim tišinu), Bog je bio malo zatečen, ali je ubrzo shvatio da imam pravo. Ja nemam ništa sa mojom maloumnošću. Da.

-Ok, ok – rekao bi Bog onda – pitaću nekog drugog. Ajde....Ti! , i pokaza na čoveka do mene. Koji je odgovor?

-Pa..... uh..... ovaj...... možda..... druge nedelje decembra? – odgovorio bi čovek.

-Uuuuuu – napravio bi Bog grimasu – to je bilo blizu ortak. Ali ne, tačan odgovor je: TREĆE nedelje decembra.

Masa bi tada rekla: Aaaaaaaaa..........

-Ok, i to smo rešili.... Svi idete u pakao, a za sve je kriv gospodin ''druga nedelja decembra''.Onda bi masa linčovala čiku sa pogrešnim odgovorom. Mene niko ne bi dirao. Ja sam glupa, i to javno priznajem..... A to je osobina koja se danas ceni.  

I tako sedim ja pod dženerikom na klupi, sada već malo okuražena jer sam našla izgovor za svoje bedno postojanje, i baš dok sam se valjala u tom osećaju zadovoljstva, uključena rerna prolete i slomi mi biciklu.... Ne, to se nije dogodilo. A ako je neko to pomislio, bravo za pokušaj. Uglavnom.... Smisao života je da tražiš smisao života. Onaj ko kaže da ga je našao, je ili budala ili pokojnik. Ne da bi pokojnik mogao da dođe i kaže: ''Našao sam smisao. Bio je u drugoj fioci'', ili tako nešto....Ali eto, čisto da istaknem svoj stav.   

Prijatelj mi je jednom rekao da sva bića kada ispune svoju sudbinu, odlaze. Mislim da bi se bombaši samoubice složili, ali..... Mušice bi imale šta da prigovore.

-Ti snishodljivi mamlaze! – rekla bi mušica – zar stvarno misliš da je moja jedina želja da slećem na govna... A onda, ako imam sreće uđem u nečiju kuću gde udaram glavom o prozor dok me neko ne spljeska.... Ne!! Ja hoću da vidim svet... da pijem koktele na plaži sa belim peskom... da upoznajem druge slobodoumne mušice, i divlje vodim ljubav pod otvorenim nebom.... ''Ispune svoju sudbinu i odlaze'' ..... Dabogda tumor pankreasa dobio – vikala bi mušica a onda otišla sa udara glavom u prozor.....

(C) Ana Zlatanović 2008