Priča  bez kraja

Negde daleko
postoji zemlja
bogatih silnika:

koji ne žele
da pomažu
drugima, što,

bi mogli da,

su se upitali:

zašto to
ne učine?

Nisu se ni setili:

zbog toga,
što, još uvek
nisu spremni
da osete:

koliko je to
daleko
vrednije i lepše
od svakog
razaranja:

u k;emu su vrlo
uspešni:

Provereno!

Nekada je,
u jednoj
zemlji seljaka
postojalo

neprocenjivo
blago:

Saznanje o tome
da svi ljudi
na planeti
imaju jednaka prava:

rođenjem stečena!

Nisu znali
kako da ga primene.

Zbog toga im je
ratovima oteto.

Takođe, nisu svi bili
jednako svesni toga:

šta gube!

Na toj planeti
žive ljudi
različitih
boja kože,

koji, nemaju uvid:

da ne postoji
izgovor da se
ne primenjuje
dato im pravo:

da prežive!

Nisu shvatili da:

razlozi za to
ne postoje,
u kosmičkoj
univerzalnoj
postavci:

Ne ubij sebe,
niti drugoga,
poštuj ga, kao:

samoga sebe!

Nisu naučili ni
sebe da poštuju,
zato, što,
nisu prepoznali:

paletu boja
Univerzuma
u svojoj duši,
u koju:

ne veruju,
jer je, ni

svesni nisu!

Nisu imali vere
kojom se zaklinju:

radije se
međusobno ubijaju:

u njeno ime!

Verovali su samo
onome u
šta mogu:

da, ne priznaju
različitost i
da ne postoji
ništa,
osim,
onog:

što žele
da vide!