Padaju grančice
ivandanskog cveća
unaokolo.
Ljudi su nasmejani,
devojke radosne
i razigrane!

Mladići su ponosni
na svoje majke,
sestre i devojke.

Sunčev sjaj
blistavilom
prelama dugu.

Duga
paletom
najlepših boja
ulepšava svet,
da, i gnezda
ptica:

zrače srećom!

Iznad kuća kruže
lastavice,
noseći u kljunovima
grančice
ivandanskog cveća.

Devojke se
nadmeću
među sobom,
da ih dohvate.

Hitre devojačke
ruke tkaju:

najlepše note
po njima.

Tako su morali biti

upleteni
venčići
na dan rođenja

- onoga:

 koji, je 
u reci
Jordan

Krstio

jedinog
koji može:
 
sve da razume
i pomoli se
u ime svih!

Budim se

i vidim:

dan je
sunčan i vreo
nekako,

mi je toplo u
dubini nedara.

Nema namrštenih
ljudi na ulicama,
hodaju razgaljeno,
i opušteno.

Komšinicina snaha
je okačila
venčić ivandanskog
cveća
iznad vrata.

Mladi komšija:

Ivan

sanjari o svojim
lepim trenucima,
prošlim i budućim,
ispod razgranate
trešnje
u dvorištu.

- biće bolje,
uveren je u to!

To je snaga mladosti!

Veruje!

Sveti Jovane
krstitelju,
klanjam
ti se
na današnji dan
i molim:

pomozi nam!

Ne znamo:
 
šta radimo.

Smiluj nam se:

da, ne bude
kasno za
svu mladost
i one,

koji dolaze!

Molim Te!