Toplo je i sparno,
pravo letnje
veče,
ušuškano
u žbunju,
odakle se:

maleni kunić
polagano
kreće,
da okusi
već, po malo,
suvo,
rascvetano,
sitno noćno
cveće.

Ulicom:
dolaze komšije
i prolaze ljudi,
dečak na biciklu:
u žurbi proleće.

Tu je:
predamnom,
čitav jedan
život, koji,
kao, na dlanu:

nudi saznanje
o tome,
koliko je malo
potrebno
do jednog,
jednostavnog,
lakog
i tako dalekog:

Koraka do sreće!