папирни отисци дугуљастих прстију

твораца фантазије

од просутог мореуза

до места где пастрмке нису нужност.

палуба

пркоси вечном дну

рођена из дијаграма истине

и окомита на хоризонт

по коме се лелуја пијана сенка.

атом по атом

капље из сунчевог ждрела

ослоњеног на меморију морнара,

завешталог уснама музе

које стварају ветар,

које клешу непознати пут

за бајку о двоје заљубљених смртника.