Opet sam kreativna, pomislih.

U suknji, šarenijoj od svih devojaka na univerzitetu zajedno.

Čekam te ispod nama nesuđenog drveta.

Volim te tako čupavog, raspojasanog, kariranog.

Podsećaš me na moju ličnu malu bubu.

Pišem ti ljubavna pisma svaki dan.

Čitas ih u svetioniku u suton,

zamišljen, melanholičan, zapravo nikad sam.

I ceo pejzaž miriše na tvoj Old Spice

dok planiraš zagrljaje kojima ćeš nas preplitati.

Sandale su mi veoma nestrpljive,

ignorišu sladoled i red ispred prodavnice ploča.

Ni sunce me ne može odvratiti od bicikla.

Odbrojavam ograde i poštanske sandučiće.

Još malo pa ću držati tvoju ruku u polju jagoda.

Revolucije su oduvek subjektivna čuda -

odjekuju u bezglasnom prepoznavanju srca.

Imaš osmeh što potapa u zaborav; mene čuvaš za žutu podmornicu.

Tvoje oči su u pesmama, moje lice u portretima,

a naša ljubav - širom svemira…