Svetlo. Talasi vreline koja pulsira pod kožom, čas plitko, čas duboko, igrajući dlanovima, podlakticama, spoljnom stranom butina, niz kičmu i preko vrata do samog potiljka, zaobišavši teme, do slepočnica u dve oštre viljuške koje bodu, bodu, bodu...

Svetlo. Zgrčena kap bola duboko u stomaku, negde upetljana u crevima, kreće se, pomera, poput žive u termometru, ne znam da li je plava ali mogu samo da se pitam, meni je nekako, tamna, da, zaista tamna i vuče na plavo odnekud samo kako je to moguće ne znam jer ah...Kao jež koji se skupi u loptu i svojim bodljama zagrebe najlonsku kesu, tako, baš tako ta plava kugilca gladi se oglasi. Opet. I opet. Pulsira i ona, smenjuje se sa naletima vreline, prepliću se. Svetlo...

Hl..hladno! Oko zatvoreno, i svrab u kosi, i hladnoća koja puzi niz ruke i noge, i vrelina u gornjem stomaku, gde rana krvari...

Zvuk u tami. Tamo. Ne. Sa druge strane. Senke, mrlje... Tišina. Ipak... nešto podrhtava, pucketa, baš tamo, tu blizu, ...

Vlaga, svežina, i hlad na žezi. Mrak, ali žega, nesnosna žega koja prži iznutra. Ubija, razdire, raspiruje bol unutar lobanje koji odjekuje krivudavim hodnicima uma. Oči peku, suve, ispucale, pretvaraju se u prah, sivkasti prah koji se kruni i razbacuje na vetru kao...

I nema kraja. Uvek od početka, uvek, ponovo...

Život.

Nikola Bulj

08/08/08