| Neobično prijateljstvo |
| Autor Snežana Šolkotović | |
| Sunday, 10 August 2008 | |
|
НЕОБИЧНИ ПРИЈАТЕЉ Млада жена је седела дубоко заваљена у фотељу. Руке је прислонила на болне слепоочнице. Већ неко време притискале су је туробне мисли. У глави је већ имала филм своје будућности који се завршавао јасним крајем... Ни сама није знала како се све то догодило. Годинама је вредно радила не осећајући умор и бол. Напорно се трудила да из смене у смену одради свој посао и заради колико-толико од чега се могло само преживети. Већ је зашла у четрдесету. Била је сама. Око ње су били само зидови. Тишину су једино реметили откуцаји старог зидног сата. -Изгледа да је то... -прошапутала је безвољно као да се свет срушио на њена нејака плећа, која су и овако била натрпана грижом савести. Можда је могло бити другачије, тешила је саму себе. Мисли су се враћале у детињство, у прве младалачке дане када је оптимизам зрачио из чисте девојачке душе, а лепота је била као зрак сунчаног дана. Пред собом је као кроз маглу могла видети своје драге пријатеље, рођаке, човека кога је силно волела... Знала је да је то само жеља, да је њихово присуство само варка коју је несвесно регистровао мозак. -Сви су ме заборавили...-чуло се тихо мрмљање. Када су јој лекари саопштили да болује од рака нестале су ласкаве речи, обећања о вечном пријатељству. Умирала је... Нико је није посећивао. Само је стари шарени мачак гребао својим канџама врата наговештавајући да жели да уђе у просторију. Никоме није била потребна... Отворених очију гледала је светлост која је ишчезавала са последњим даном... Након неколико дана суседи су је нашли мртву. Мачак је данима гребао врата и мјаукао. Изгледа да ју је једино он волео на свој начин. |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
