Jednom si,
to, bio ti (sin):

ispred vrata
hotelske sobe
u julskoj noći.

Ti, koji si,
mi,  jedini
hteo prići, da,
 se  poveriš,
kad, god, si
poželeo:

iskreno,
sve reći, o,
 ma, kojoj,
trenutno
aktuelnoj,
svojoj,
životnoj
priči.

Jednako,
još, čujem
tvoj glas:

"Čekajte me!"

i sada,
na tremu
kuće, gde,
uzaludno

sedim i,
iznad svega,
želim, da:

te ugledam
i dočekam, što,
nikada  više:

neću moći,

ma, koliko,
ovde bdila,
ma, koliko,
još, dugo,
čekala, utučena,
u jari sparine,
letnje noći:

na, sred mesečine!