| Odanost |
| Autor Snežana Šolkotović | |
| Friday, 15 August 2008 | |
|
Из књиге ''Извор живота''- Шолкотовић Снежана
ОДАНОСТ Путовали су светом чудни пријатељи да чуднији не могу бити.Били су то Срећа, Љубав, Смрт и Здравље.Хтели су се такмичити међу собом ко је најоданији човеку.Срећа је ликовала својом раскошношћу.Била је сигурна да је она та коју људи највише воле.Љубав се хвалила како без њеног пламена нико не може живети.Здравље је било скромније.Оно је само слегнуло раменима несигурно у своје дражи, док је Смрт равнодушно пратила ту нечувену расправу. Да се препирка не би наставила, Смрт предложи да крену у свет и чују шта људи мисле о њима... На путу су се наслушали и нагледали разних животних прича.Свако је истицао врлине, али врлине само једног од њих, како, ето, ради тога живе на овом свету.Били су то махом лопови, лажови, прељубници, болесници...једном речју обични људи.Наслушали су се они разних мишљења. -По овоме што смо чули, нико од нас није одан човеку-,рекло је Здравље.-Хајде да приупитамо ову жену која седи на оном камену.- Заиста, на једном овећем камену седела је средовечна жена.Живот је оставио трагова на њеном лицу те су необични путници мислили да је она правична јер је мудрост стекла кроз животно искуство.Стали су испред ње и уљудно је поздравили.Жена их је незаинтересовано поздравила и погледала негде поред њих. -Ми смо Срећа, Љубав, Здравље и Смрт- проговорили су у исти глас придошлице. -Кажи нам, добра жено, ти си много прошла кроз живот, ко ти је милији и оданији од нас?- Жена је равнодушно погледала придошлице.Поглед јој се зауставио на Срећу. - Џаба ти лепота и раскош, Срећо.Никада ми ниси била наклоњена. Када сам те у тешким тренуцима призивала ти си била наклоњенија имућнијима но сиромашнима.За сваки твој трун доброте, младошћу си ми наплатила.Кад ми младости нема, не вредиш ми ни ти. Затим је жена презриво погледала у правцу Љубави и прст уперила у њу. -А ти, немој да се хвалиш својим врлинама и оданошћу.Тебе могу купити новцем. Несебично си себе даровала баш таквим људима.Једном сам волела у животу и тада си ме преварила.Сломила си ми срце.Била сам тада млада...Сада ме твој жар више не може загрејати.У мом животу нема места за снове, остала је само горчина.- Жена је затим погледала у своје смежуране руке.Покушала је да их трљањем загреје. -Не гледај ме, Здравље, таквим погледом.И ти си варљиво...Колико си ме пута напустило да би се поново вратило и држало ме у заблуди лажним обећањима...-Биће боље-, лажеш ме, а ја осећам да си од мене све даље... -А она-, жена је показала руком на Смрт која се наслонила на једно оближње стабло - она је увек ту и чека из прикрајка. Њена оданост је необична, али јака.Од рођења прати сваки тренутак нашег живота па све до последњег даха.У њу једино могу да се поуздам.Никога на свету није издала. Не може се подмитити, нити купити свим благом света као што могу вас... Зато Смрт нико не воли јер је она одана прво себи, а онда човеку. |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
