Jedan sonet,
dva soneta,
pesmom poneta,
preko "sedam
gora i sedam
mora":

u dušu su
mi žednu
uneta,
ulivena,
upijena!

Jedna, rec, dve,
splet, soneta,
muzička rukovet,
etrom, preneta, 
na krilima nota
otključava:
 
otvara, sva,
umišljena
i postojeća
vrata:

ovoga sveta!

Sve, kapije:
 
dobro, čuvanih,
bedema, država
i državnih
uredenja,
podeljenih:

postavljenim
granicama,
prepirkama,
čarkama,
realnim i mogucim
ratovima,
spretnim, politickim
potezima,
diplomatijom,
igrama,
opsenama,
lukavo, smišljenim
varkama!

Jedan stih,
dva, tri,
prijatni i lepi
talasi
raspevanih
soneta,
nemaju, nikakvo:

državljanstvo!

Egzistiraju:

mimo, zakona,viza,
pasoša, obrazaca
i ostalih,
neophodnih,
birokratskih,
dokumenata!

Iznad poreza,
prevara, utaja,
ilegale,
otimanja,
amnestija,
neovlašcenih
protektorata,
princeva
i princeza
prevazidenih
dinastija,
pravosuda
i advokata!

Pesma je jedinstveni
kljuc za otvaranje:

Raja,

ovog, našeg,
uznemirenog,
i strahom,
podeljenog,
dela Vaseljene:

u nepreglednim,
prostranstvima
Svemira!

Moguće je,
da, i tamo,
doseže do
granica
nezamislivog:

beskraja!

Kao, i ovde:

u, najvecoj, krizi,
nemaštini, muci,
i brzi:

efekat je isti!

Kada je najteže:

sve se, pesmom
može,  ublažiti!