Jesam li ti
rekla, kako,
je ova,
zlatiborska
česma:

prava blagodet!

Uvučena u
stoletni hlad
kraljevskog
prela:

vredno sabira vode,
sa tri vrela!

Pokraj nje:

zeleni šimšir,
iza kamene
klupe, u podne
zadrema.

Pod, velim suncem
zažareni, asfaltni
puteljak uspororeno
nestaje u lugu:

tromim, koracima
ustajalim, lenjim.

Samo, u blizini
česme, uz,
klokotanje vode
i prštanje,
osvežavajućih
kapi:

osećam, koliko,
letnje podne, može
biti: prijateljsko

i blago!