I

Poslušaj šuštanje
mladog meseca
u senkama krošnji:

prirodne magije!

Čuješ li,  zvuk zvona
udaljenog zvonika
sopstvene:

emocionalne nostalgije?

To je, opomena, pred,
još, jedno, tvoje:

neopravdano kajanje!

Ukoliko ih čuješ,
probudi se!

i kreni putem uspona:

dodirnute savesti!

Izbavi se, konačno,
iz, ambisa:

individualne ništarije!

Proširi vidokrug
uspavane svesti!

II

Slušam i čujem, kako:

mi, damari srca,
jače trepere, pri
svakom, koraku,
koji bi, radije, u:

 suprotnom pravcu
krenuo,da, u
 meni, nema:

dovoljno prostora!

Toliko, koliko, traje
treptaj scena,

zamišljanih u, svetu
idiličnih slika:

moje, prikrivene,
maštarije!