U, sred, bela dana, na ulici,
  u centru,  našeg, lepog, velegrada,

iscrpljen od gladi, čemera i jada,

leži  mladić, golobradi, gotovo je,  na samrti!

Još, jedno, ratom, osakaćeno i uništeno dete!

 Bez, sredstava i nadoknade socijalne,

 prezren i proteran iz svoje  sredine, prosio je:

da preživi, da se,  snađe i opstane!

Ućuti ambisu vapaja!

Prepun si gneva i očaja:
izumrlih i osramoćenih
bogova rata!

Ranjenih i osakaćenih
vojnika, ratnih
povratnika:

tek, stasalih paćenika!

Utišajte se, sve
sažete, ogoljene istine,
u  izvrnutoj posudi,
za prošnju,  na trotoaru,
na rukohvatu,
nezainteresovanih:

prolaznika.

Neko će je, verovatno
odgurnuti  u,  prolazu

neiskorišćenu i praznu,

odbačenu, kraj slivnika!