U hladnoj ravnci Severnoga pola pročulo se da je tamo dole moda da se pišu pesme…

 Jedan beli medved, sa hemijskom i papirom

pod ledeni breg je seo

pa je pesmu započeo:

,,Ja sam Medved…

Velik medved

i beo sam sav…”

u tom momentu iz nekoga zloga časa izašao Polar sa šiškama na koso:

,,Ne može!”

,,Kako? Kako?”

Meda pita

,,Trbuh ti je prljav, jezik ti je plav crne su ti oči nisi beo sav!”

,,Hmmm?”

Zamisli se meda pa opet poče:

,,Ja sam Medved,

  Velik medved,

  crne su mi oči jezik mi je plav

  nisam beo sav…”

Pogleda Polara ovaj mrdnu šiškama pa Meda nastavi:

,,Od svih ovde što hodaju

   najači sam živi stvor,

   bit opasan mi je dar

   zato od njih sviju ovde

    najveći sam živi car…”

,,Ne može!”

Dreknu opet Polar sa siskama zaledjenim

,,Kako? Kako?”

,,Lepo tako,

  najveći si i najači

  to ti jeste neki dar

  ali opet to ne znači

  da si samo zato car”

,,Grrrrr…”

   Tiho Medved zabrunda pa opet nastavi:

,,Od svih ovde što hodaju

   najači sam živi stvor,

   opasan sam to je dar,

   ali nisam zato car…”

Opet pogleda Polara ovaj klimnu šiškama pa Meda nastavi:

,,Široka su mi ramena,

  oštri zubi,

  dobar njuh…

   hmmmm…

    tra la

    la la

    la

    najveći sam zato pesnik

    ja”

,,Ne može!”

,,Kako? Kako?”

,,Jest ramena,

  jeste njuh

  al da bi pesnik bio

  moraš piti kao pesnik,

  moraš tako i disati

 i misliti

 i  hodati

  nisi pesnik što hemijskom

  umeš reči nalupati…”

,,Hmmm…”

Zamisli se puno Meda

jako zevnu pa nastavi:

,,Široka su mi ramena,

  oštri zubi,

  dobar njuh

  Za Polara nemam sluh,

  Nisi pesnik

  (on mi kaže)

  samo zato što se trudiš da pesnuješ

  nego je u drugom trik…

  Polara sam sad pojeo

  i tako sam posto pesnik…”

,,E ne može!”

Zveči Polar iz stomaka

,,Kako? Kako?” pita Meda

,,Zna se šta je poezija

  ti u tome nisi sam!”

,,Jeste, jeste…”

reče Meda

“…Njam njam njam njam

njam njam

njam…”