Devojčica jedna nesmotrena kesicu je na snegu ispustila…

Mečici je našli pa tiho oko nje brundali…

,,Šta je to u kesici?”

,,Vidiš da su neki mali šareni Medvedi?”

,,Odkud šareni medvedi u kesici?”

,,A jesu nam rodjaci?”

Jedno meče uze kesicu u šape pa prosu sve šarene mede,

poče njuškom mede da miriše,

pipnu jednog da vidi dal diše

,,A da ih probamo kakav bi ukus imali?”

Jednog zelenoga poče radoznalo da gleda

,,Nemoj da jedeš možda nam je neki rod?!” 

,,Nijedan moj rodjak nije zelen!”

reče ovaj i smaže ga svog

,,Ako tvoji jesu ti uzmi crvenog!”

,,Uzeću ja jedan! Moj rodjak nije crven, ama baš nijedan!”

,,Uzeću ja ovog tamnog meni su svi u familiji beli”…

Tako stadoše mečići veseli da žvaću sve šarene mede.

Kad naidje jedna mečka stara pa poče da im prigovara

,,Ju! Životinje male! Zar se jedu rodjaci šareni!?”

Mečići je pogledaše sa ustima punim i  medenim

A mečka im nastavi:

,,Zašto ste zli takvi!?”

Mečići će nasmejano

,,Pa nismo mi krivi kad su oni slatki!”