^udna su ta deca

u parku snova razbacanih.

Ispred obe}anih koraka,

pra{wav im trk.

Presti`u vreme.

Dobacuju se danima;

kotrqaju sudbinu.

Igraju se gordosti.

Velike slike ~e`we

u male ramove stida

presti` im ume}e.

^ula su {apat naroda:

"Drvo se na drvo naslawa..."

Posadi{e likove

u kalupe zemqe plodne,

da im ruke pupoqaju

bez nade u zrewe usana,

bez vere u seme o~iju.

Razbaru{ena ma{ta

kao budu}nost me|'

krilima golubova

perom im ispisana.

Slo`ene im re~i

pe~at osluha zavode

uz pesme prvih qubavi.

U pe{~ane zamkove

i kule od karata

strah od ideja zatvori{e.

Postavi{e za idole

glinene patuqke

kao ~uvare maglenih osmeha.

Prolaznik kriknu:

"To su mudraci progledali,

mesije svetom prohodale!"

U nadi da izbegnu grdwu

~eli~nih obli~ja neba,

dremaju na filosofiji,

suze nad mislima odraslih.

U xepovima klikeri `eqa,

lutke samozaborava

i mrve tu|eg detiwstva.

Nadimke urezuju

u nevidqive klupe.

"Va`an je poku{aj".

Rascepu smisla

upornost se priznaje.

U zatravqenim uspomenama

razbijene zve~ke le`e.

Mole se iskrena srca.

Boca belog otre`wewa

za sedokose, za bledolike;

komad crnog okrepqewa

za tamnooke, za mrkodu{ne.

A opet je no}...

Mir sujetu obmawuje.

Samo oni jo{ zaigrani.

^udna su ta deca

u parku snova razbacanih.