Ostrvo drhtaja srca mog je daleko. Predeli mojih snova su okovani ledom. Klizam se niz glečer i posmatram senke koje promiču. Ponekad u magnovenju ugledam lik. Jednom je to prijatelj, nekad je devojka, vidim i boginju.

Moja boginja je crvena i kruni se. Vidim njene oči u komadićima koji padaju na zemlju kao krupne pahulje.

Ležimo na podu, utonuli u gusto tkanje prostirke. Šćućureni smo u kolibi kao da smo  pile koje dete pažljivo drži u sklopljenim šakama. Greje nas vatra iz zidanog kamina. Plamen je postojan, gori kao da obavlja državnički posao.

Fotografije se ređaju ispred mojih očiju. Kao dokazi. Sa njih me gleda tvoj lik. Prepoznajem, prepoznajem lice, jagodice, kosu, oči, ramena, grudi, stas. Ti me ne poznaješ, ali ja tebe znam. Sreli smo se jednom u snu.

Gorim. Vrelim rukama prelazim preko tvojih leđa. Milujem kožu nežnu kao malada voćka. Spuštam prste u teglu džema od kajsija. Mažem donji deo leđa, vučem naviše, ostavljam trag uz kičmu i stižem do nežnog vrata.

Zašto džem od kajsija? Ne znam da je to tvoj omiljeni ukus. Znam samo da je to boja moje boginje, boja tvoje kose. Ti si pahulja, odblesak božanskog.

Pod mojim prstima nastaje tanak namaz koji se pretvara u sirup. Njenoj bledoj koži džem daje bronzani ten. Obavijam je vrelinom i mirišem njenu kosu. Naravno, sa ukusom kajsije. Muzika od uzdaha širi se oko nas. Vozim jezik preko njenih leđa. Jedem kolač svojih snova.

Da li sam dodirnuo tvoje grudi? Da li sam milovao trešnjice? Da li sam spustio svoje telo preko tvoga? Da li sam ti prišao otpozadi? Da li smo zajedno kriknuli?