POLETARAC I BAKA

Vidiš li, sine, ta mala stvorenja

Što vredno kupe mrvice sa poda

Ovo su ti brižni sakupljači hrane

Za potomke svoga dživdžanskoga roda.

Po ceo dan oni cvrkuću i love

Štetočine sitne komarce i muve

 Čisteći tako okolinu našu

Stvaraju sebi još bolje uslove.

A s proleća ranog oni kuće grade

Gde se legu njini ptići mali

Gde se hrane i uče da krilima mašu

Da rastu i nastave gde su ovi stali. 

A golubi to su gotovani pravi

Što lagodno žive šeću se i goste

Oni kradu hranu gde god se ostavi

I nikada ne bi da rade i poste.    

O, bako moja, što naivna ti si

Još uvek samo ti misliš na rad.

Velike snove ostvarila nisi,

A stizala te i bolest i glad.

Zar nije bolje biti kao golub

Imati svega što drugi ima.

Nositi se lepo i biti mlad

Hodati uvek po krovovima.

Ne, sine, tako, baka te ljubi

Ne donosi lako zaključke loše.

Pred tobom su ljuti života zubi

Mnogi golupčići u lonac odoše.

Sačekaj malo iskustva svoja

Biće ti lakše odabrati put.

Ne moraš ići putem kao ja

Ni kao vrabac ili lastavica.

Pronađi sebi uzore druge

Ima u šumi još mnogo ptica.                                                              Petar Rajin Vasić