1. Naša usmena lirika je jako stara.
Dokazi o njenom postojanju u pisanim izvorima - Letopis popa dukljanina (Kraljica Jekvinta, na vest da joj je brat mrtav - naričući priziva osvetu) 12. vek; Teodosije u Žitiju svetog Save (Nemanjin sin je mrzeo "nepristojne i štetne pesme mladićkih želja što slabe dušu do kraja") 13. vek; Šižgorić 1487. pominje mnoge vrste lirskih pesama, dok u 16. veku već imamo zapisane pesme.

2. Bitna osobina usmene lirike je promenljivost.
Usmena lirika je u početku obično delo jednog čoveka, ona često ostaje takva i u daljem svom životu. Prenoseći je, drugi joj štošta oduzimaju ili dodaju. Svi ti stvaraoci su različitog talenta, iz različitih slojeva. U pesmama koje su duže putovale kroz vreme primećuju se i zaostaci feudalnih ili čak patrijarhalnih vremena. Lirske se pesme ipak manje menjaju od epskih, zbog svog kratkog oblika i povezanosti sa napevom. Druga osobina je prisustvo manje ili više utvrđenih stilskih i kompozicionih sredstava. To su stalni počeci i završeci, opisi, poređenja, stalne metafore, epiteti, brojevi, i uopšte sve stajaće reči.

3. Glavno obeležje naše lirike sačuvano do danas je pagansko osećanje života.
ovo osećanje najviše izbija iz najstarijih pesama - obrednih i običajnih. jedan njihov deo prati događaje u prirodi, a drugi dva važna događaja u ljudskom životu - svadbu i smrt. Dan kad je sunce prvi put u godini počinjalo d ajača, slavili su naši preci obrednim pesmama, koledarskim i božićnim. Oni su slikali rađanje novog sunca kao dolazak mladog boga, obično kao "muško čedo", koje je kao bog svetlosti stizalo na konju.

4. Božićne, koledarske, bogojavljanske pripadaju zimskom periodu. Prolećne su pesme na ranilu, đurđevske, uskršnje, lazaričke, spasovske, i kraljičke. Letnje su ivanjske, dodolske i krstonoške.

5. Svatovske pesme čuvaju se u velikom broju i svežini. Svaki važniji trenutak svatovskih običaja ima svoje određene stihove.

6. Pesme uz rad su mlađe od obrednih i običajnih, a motivi su im često porodični i ljubavni.

7. Verske pesme granaju se na mitološke, hrišćanske i slepačke.

8. Najbrojniju vrstu lirskih pesama predstavljaju ljubavne pesme. One su se putujući kroz vreme menjale i gubile više nego druge vrste. Odlikuju se beskrajnom raznolikošću. Svaki trenutak ljubavnog osećanja dobio je odjek u stihu. Nizovi pesama slave žensku lepotu.

9. Porodične pesme otkrivaju tamnu stranu starog porodičnog života. najčešći motivi su ljubav materinska ili sestrinska, a obe se slikaju jednostavnim i potresnim hiperbolama.

Izvor: O poetici Jugoslovenskog usmenog pesništva - napomene

Tema na forumu