|
Autor Nikola Bulj
|
|
петак, 09 јануар 2009 |
|
Izašao sam sa jasnim ciljem na umu. Znao sam da je napolju 8 stepeni ispod nule ali me to ni ranije nije zaustavljalo. Trudio sam se da me koraci naizgled slučajno odvedu nasumičnom rutom kako me niko ne bi mogao prepoznati. Nisam mogao da dozvolim da slučajni prolaznik nasluti gde živim. Nezainteresovan pogled koji osmatra nepostojeću daljinu ispresecanu bliskim ulicama i uglovima. Neupadljiva odeća. Crna kapa koja sprečava da neka dlaka pronađe put u slobodu. U džepovima smrznute šake skrivaju blede hirurške rukavice, pripijene uz moje telo kao ova prokleta magluština uz asfalt kojim idem. Belina se tek tu i tamo zatalasa između mojih nogu, mrzovoljno se sklanjajući da me propusti. Mračne sokake retko gde preseca prizma uličnog svetla neke čudne boje koja podseća na prerijsku prašinu iz prastarih westerna. Korak za korakom, izbegavam osvetljene uglove, prolazim nezainteresovano. Zastanem kod ponekog izloga, pogledam u staklo i gledam prati li me ko. Nema nikoga, nikome nisam dovoljno važan. Ne postojim. Mojih otisaka nema u kartoteci, nema me na spisku rođenih niti članova biblioteke. Koristim samo javne govornice a i njihov redosled određujem bacanjem kocke. Previše oprezan? Tako nešto ne postoji kad čovek postane sumnjiv. Policijska patrola skreće iz sporedne ulice i za trenutak farovi automobila osvetle moje lice. Brišem nos. Niko ne obraća pažnju na cmizdravce. Nastavljam dalje, kroz odvratnu hladnoću koja može da me ubije pre nego se vratim neprijavljenoj sobici u sasvim neprimetnoj ulici. Ponekad se i sam začudim kad naiđem tuda, upitam postoji li uličica zaista? Zagledam tablu na uglu da bih bio siguran da nije jutros izmišljena. Devojka sa šarenom prugastom kapom mi se nasmeje. Zašto je to uradila? Da li je ona jedna od onih koji me traže? Zna li da sam to ja? Odlazi, dok se pravim da vežem pertlu u senci visokog drveta. Ne može da zna, nemoguće je da iko zna... Pa opet, moram da budem neprimetan. U noćima poput ove, krišom bacam svoje đubre u javne korpe za otpatke...
Nikola Bulj
2009-01-10
|
