|
Жеља
Збуњено је стајао пред њом.Дотакао је њену пуначку руку и чврсто је стегнуо.У том тренутку желео је да уради све оно о чему јој је био некада писао и говорио.Била је стварна, ширила је својим присуством неку топлину,позитивну енергију која је и њега обузимала, испуњавала неком снагом, да би касније осетио ватру која букти и распламсава чврсто, мушко тело.''Сељанчица'', помислио је он благо се смешећи.То је била та ''сељанчица'' о којој је маштао, а био са другом, када су се снови и стварност мешали, а он је тражио неко растерећење и мир своје душе. Она је сада била ту у неком ишчекивању.Гледала га је погледом од којег се топио, који га је изазивао на низ несташлука.Престао је да мисли.Усне су му видно задрхтале у жељи да је силно пољуби, са тим пољупцем да јој преда целог себе. Желео је да је чврсто стегне у загрљај и проба њене пуне, податне усне.Тело му се за тренутак укочило... Имао је нешто важно да јој каже само није могао да се сети шта...Осећао је само мекоћу њене косе у којој је зарио своје дуге прсте... жељан нежности и миловања. Спустио је затим нежан пољубац на њен врат, дубоко удишући мирис њене коже који га је све више мамио, опијао. Руке су саме од себе несташно кружиле по њеном телу.Истраживале су њене облине.Час су биле на леђима, час на облим грудима... Није могао да мисли. Био је свестан само ње, њеног тела.Изгубио се у вртлогу страсти, у дубинама новог света, блаженства и задовољства.Свет је постао магичан, пријатан...руке неуморне...Погледао је још једном...Била је у његовом наручју устрептала и недокучива.Учинило му се као да поново добија крила и како опет може да лети с њом у чаробан свет љубави. Нежно је пољубио њен длан. Она је била остварење његове жеље...с оне стране дуге, како му је говорила. С њом је доживео тај спектар љубави...С њом је могао да изгори и осећа срећу која уме да преплављује и пробуди сва успавана чула. Са њом је чекао јутро, како би поновили исту ону игру у којој нема губитника, у којој љубав добија своју величину. Био је жељан ње...
-Љубим те нежно...-прошапутао је тихо...
|
