- Samo ti žvaći ženo, samo žvaći. Samo palacaj tom tvojom jezičinom k’o da si svu pamet sveta popila. ‘Ajde deri s još malo stoko bezrepa …

“Crkla dabogda.”…

- Šta si rekao Dimitrije!?

- Čuješ šta te pitam, šta si rekao?!

- Ništa nisam rekao, uostalom otkad tebe bije briga šta ja pričam.
Kad sam lepo rekao da se onaj plac na Ceru proda onda si prevrtala očima i vadila ikonu  da kuneš k’o veštica.
“Očevina, očevina” cmizdrila si ko da oca hoću da ti prodam, a ne parče zemlje.
Ma prokleta ti očevina, šta sad da radimo beštijo jedna!?
Čime detetu da platim  školarinu?
Čime!?

- Šta? 

-  E poludela dabogda. Šta? Kako šta? Kad god ne znaš šta da kažeš ti mučiiš to tvoje “Šta?”

- A je li? Što ti ne prodaš onu tvoju šumu gore kad si tako pametan. Eno ti Mila pa zovi ga i iseci s’njim šta stigneš pa prodaj.  Imaćeš onda  i  za Nenada i za  Slavicino krštenje u nedelju.

- Ma kakvo krštenje neću bre, neću nigde da idem s’tobom kad si nenormalna.
- I nemoj da purnjaš ovde, eno ti terasa pa se tamo truj, nemoj meni ovde da zagađuješ vazduh.

- I poludeo dabogda.
- Ma nosi se …

“ Cccc nekulutrna …”


“Uuu kad bi samo nekako uspeo da je nagovorim da ode kod babe za vikend, prodao bi ja taj plac pa neka ječi posle zabole me. Šteta, već i kupca imam.
Ma dokle više mene neko da zajebava u ovoj kući. I onaj mali bizgov, serem mu se na učenje kad ne može na budžet da upadne.
- Upao sam tata na budžet, ali na tvoj  hihihi- a si šaljivdžija, ko tvoja mama.
Ma šta se ja nerviram, nek sam zaradi, ima i takvih ljudi.
Što moram ja da mu platim? Ko je meni platio?
Sam sebi sam zaradio za školovanje i mučio se i …  Barem sam se školovao za razliku od njegove majke. Ko me i natera da je oženim?

“Ma ne mogu ja tako, e što nisam đubre … vidi je … pa šta se dereš toliko, čuje te dete i bez toga kozo jedna. U kako je nekulturna …
“Dobar je Nenad, od kakvih je roditelja postao. Malo je pogubljen, al’ dobro.
Ne drogira se, ne pije …, pa danas mu je prvi dan na fakultetu. E kad se setim mog prvog  … Evo je ide … baš je našla kad.
 Sunce ti poljubim, šta da radim? Kako da je nagovorim?


- Jesi li se nadimila?

- Za tvoju informaciju nisam ni pušila.

- A šta kažeš Rosanka., da isečem ja moju šumu što stoji tamo pedeset godina.
Tu smo se prvi put  …Ma nije to ni bitni.
Tu šumu čuvam kad se Nenad bude ženio da mu od toga kupim kakav stan i ti to beštijo dobro znaš . Nego nemaš šta da mi prigovoriš pa to potežeš bez razloga.

- A šta ćemo za Slavicino krštenje Dimitrije?

- Ma pusti to, ako ostane para ostane, pa ćemo otići. Stani prvo ovo da otkačim
.
- Valjda da otkačiMO.

- A šta ćeš ti da otkačiš  ženo božija? Ti sa tvojom crkavicom od plate? Šta?
Uostalom Slavica je tvoja sestra pa ti i idi kod nje.

- Jeste moja sestra ali kad je tvoja krstila dete kod nje smo svi morali da idemo.

- To je zato što sam tada imao dovoljno para, a sada nemamo.

- A je li, tako znači? Kod tvoje imaš, a kad treba da se ide kod moje onda uvek nešto iskrsne.

- Pa jesi li ti normalna ženo božija, k’o da sam ja namestio kad će Nenadu trebati za školarinu. E lude li žene …

“ E sad te imam”


- Uostalom, ako ti se toliko ide na krštenje ti traži od tvoje mamice, ona ti nikad nije ništa mogla odbiti.  Ćut, ćut.  Evo ga stigao je, sad zavrni Rosanka, nemoj da se šališ glavom pred njim da laprdaš.

- Najbolje da ću da laprdam?

“ ‘Ajde mali budi pametan idi pravo u sobu samo što je nisam nagovorio.
 Ček, ček .. kupatilo,  pa izuj se boga mu poljubim … evo ga otiš’o je u sobu.”