МАГИЧАН ТРЕНУТАК


Имао је све...али нешто је недостајало у његовој свакодневици.Љубави је било, али је требало још нешто мало, да би у потпуности осетио њен плам и сагори сасвим.Ово што је имао било је без страсти, маште, без пожуде...Било је као осврт на оно јуче...млако...сасвим обично.Сваки дан му је пролазио без узбуђења.Негде у његовој подсвести имао је потребу за нечим што је требало да му испуни живот...али, сасвим.Биле су то ситнице, али довољне да га подигну и осећа у себи мушкарца жељног правог живота, не оног живота који је живео, у којем се осећао као резервни играч,тонуо лагано назирећи неки крај.Желео је да осети страст и у том ковитлацу осећања хтео је да одстрани разум и онo уобичајено питање: Шта ће следити даље... Желео је да сагори у ватри љубавног плама...Зато је, можда, слободне тренутке и проводио поред рачунара...у неком убеђењу, трагању...да ће наићи права... Налазио је задовољство у комуникацијама са непознатим женама и девојкама.Могао је да се препусти мислима и уживи се у свом свету маште... Било их је разних... Могао је са њима да буде опуштен, али опет се снебивао, питао да ли је то прави начин... Да ли су то заиста биле маштовите жене...или су га испробавале у игри речи...-Опуштено-, говорио би себи,- само опуштено...Наћи ће се нешто...-
Једнога дана је у игри речи упознао и њу. Свиђао му се њен профил.Наизглед обична жена...Али када је погледао у лик те жене, схватио је да су њене очи имале дубину у коју је могао да тоне и препусти се крилима осећања.Пуне усне су га мамиле да их пољуби, да их поклопи и милује својима, да се њима поигра као дашак ветра латицама цвета... Желео је да јој испије сок са сочних усана. Само њихово померање подсећале су на зреле трешње које би у сласт најрадије појео.Свиђао му се и њен глас. Речи су јој биле уобичајене,топле. Њему се на моменат учинило да их прате мноштво треперавих прапораца... Одзвањале су му у ушима као најлепша музика.Срце му је задрхтало од неког узбуђења.Телом му је прошла пријатна језа.У том тренутку желео је да је има крај себе и да са њом подели неколико пријатних, незаборавних тренутака. Смешак на њеном лицу преко камере као да га је охрабривао,изазивао... Нека невидљива рука као да га је вукла непознатом...
-Поздрав...Желим да разговарам са тобом...-рекао јој је гледајући је како клима главом и како се бујни, тамни праменови косе поигравају око њеног лица...
-Важи...-чуо је њен глас.Могао је да је види, могао да је чује...Тада је силно пожелео и да је осети...
-О чему би желео да разговарамо...-упитала га је она...
Речи су биле спонтане.Теме су следиле једна за другом не осећајући како пролазе сати.
Нешто га је вукло све више к њој, немир га је испуњавао...Прсти на тастатури су прелетели преко погрешних типки, речи су постале неповезане...
-Да си поред мене ја бих помиловао твоје руке од дланова до мишица...
-Аха-прошапутала је она.Очи су јој се замаглиле...-И шта би још? Хоћеш да те мазим, док не предеш од задовољства као мачак...-
-Онда бих ти украо пољубац и љубио бих те...испрва нежно...очи, усне, образе... Загрлио бих те снажно, стегао бих те у загрљај...-није ни завршио реченицу, већ га је ухватила грозница чежње... Осетио је силну жељу да пређе руком преко њеног нежног врата и помилује белу кожу која је вирила испод танке кошуље.Пожелео је да му руке клижу до њених облих груди, да их благо стисне како би осетио њихову пуноћу и надисао њеног мириса тела.
Тело му се укочило.
-Волео бих да ме масираш... и онда ме покријеш својим телом... -мрмљао је он у заносу.Имао је утисак да му је невероватно блиска...да је осећа поред себе, да га гуши страст... да му тело гори...
-И онда...- чуо је њен слабашан глас ...
-Онда ...-глас му је постао све тиши, пригушен емоцијама.
-Онда...- речи су замрле на његовим уснама.Није могао да изусти ни реч, али је у заносу чезнуо да љуби сваки центриметар њеног тела, да је милује све дотле док не чује њене уздахе...молбе да постану једно.Зној га је облио...Погледао је још једном у правцу њеног лика на рачунару...Разочарење га је приземљило.Ње није било...Она је нестала са магичним тренутком у коме је запловио...

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."