|
Svašta nam padne na pamet, izgovorimo. Često čujem to, “svašta nam padne na pamet”, a tih dana ja sam sam sebi rekao, “svašta nam padne na pamet”. Ni jednog momenta ne pitamo se kako je mozgu kad mu to naše “svašta” padne na koru i ulubi ga. Ili, da se ogradim: ili je ta zapitanost retka. Beznačajna bude, prosto, suza s lica koja se otkotrlja i ništa više, zaustavi se na nosu, zuuu, šmrknemo za njom. Sva žalost u šmrk se pretvori. Možda mozak i klepi. (Stoji stablo u nebo propeto, pomazi ga oluja, on alegoričan, jebiga, alergičan na nju sruši se. Pridavi poda se slučajnog prolaznika, prolaznicu – u ovoj rečenici je zastupljena ravnopravnost polova - ako slučajno naiđu umotanog u šal, pod kapom da ne čuje. Možda ga dodirne papir koji sleti na činovnički sto da ga ovaj mastiljari, tetovira svojim članovima, aneksima, dogovorima, podzakonskim, zakonskim, sporazumima, presudama, uredbama, što više nabrajam to sam dalje od onoga, to sam dalje od početka. Bliže ničemu. I na sve to tetovirano mozak ogugla, jer da nije tako ne bi izdržao, ne bi izdržao tako dugo.Jebe se mozgu u krajnjoj liniji. Pod njim je sve, od nepca, usne duplje, zuba, grla, vrata, brade, pa do pete. Svakoj peti je najteže. Ona sve to nosi i podnosi. Ipak od svih peta ciganska peta najčvršće stoji na zemlji. Pa, šta ako je bosa? pa baš zato! Pa, Cigo, zemlja bi se osušila, ne bi mogla da diše, uvenula bi, osušila bi i ti bi pao s nje. “Majku joj jebem! Tako bi se otresao nje. Nikada me nije prihvatala. Nemoj je još i ti jebati, nemoj me još i ti tucati u mozak.” Gura me rukama svojom crnom. Odguruje me noktima, zimnicom oskrbljenim, “nemoj me i ti jebati, tucati u zdrav mozak”.Najčešće se kaže, “nemoj me u zdrav mozak”, u drugim slučajevima ne pominjemo to “zdrav”, a opet, ne može se jebati ni zdrav, ni nezdrav mozak. Svestan svoje zašite pod lobanjom, može da kaže što god hoće, može da nas zajebava, što i čini.“Nemoj me, čoveče! Beži, bre, od mene!”, crnim očima, a kakvim bi drugim Ciganin. Indija mu ih ofarba i posla u svet. Indija ima puno dece. Indija, majka im najrođenija kad im vidi guzu kako švićka od nje, postajući sve manja i manja, e, onda ga već ožali. Indija trepne još jednom. Ostaje samo sećanje na jebanje, ne začetak života.“Sjaši i odjebi, čoveče! Stare kreke, staro gvožđe, stare akumulatore kupujeeeeemooooo! ”
|
