| Intervjui sa uspešnima |
| Autor Ema Ban | |||||||||
| субота, 23 мај 2009 | |||||||||
|
Djordje je dobio vrlo ekstravagantnu listu poznatih ličnosti koje je trebalo da intervjuiše za sledeće izdanje magazina u kome je radio kao novinar. Pre no što se posvetio svakom pojedinačno, prvo je morao da napravi jedan uopšteni pristup odabranim subjektima. Svi oni su, na neki način, imali nešto zajedničko: Svaki je imao, više ili manje, potencijal za dalje usavršavanje, za bogaćenje oblasti u kojoj je bio značajan, da je proširi ili čak radikalno transformiše varijetete koji su pred njim stajali otvoreni. Ove mogućnosti su se odnosile, kako na njihov poslovni, tako i na njihov privatni život. Kao da su iz privatnog života crpili mudrost koja im je stajala na raspolaganju da je primene na poslovni svet. Štaviše, i obrnuto je bilo isto tako istina: Ono što su u svom radu učili i postizali primenjivali su praktično i na privatni život.
Prvi na listi je bio naučnik. Djordje ga pozva telefonom da zakaže intervju i začu prijatan glas, vrlo raspoložen za predstojeći zadatak. Posle uobičajenog pozdrava u naučnikovom radnom kabinetu, Djordje je postavio pitanje (koje je hteo da postavi svima), šta misli gospodin, kakva je razlika izmedju naučnika i običnih ljudi. «Čini mi se da», započe naučnik, «obični ljudi ne povezuju svoj privatni i poslovni život. Tipično je da obični ljudi kao da pate od neke vrste amnezije, tako da dok rade ne žele da se sećaju svog privatnog života, ili dok su u svojoj privatnosti, potpuno zaboravljaju na svoj posao, jedino tako mogu da se opuste, kažu. Ili vide taj deo svog života kao kroz krivo ogledalo, izopačeno, tamno, ili ga uopšte ne sagledavaju...» Naučnik se nakašlja, otpi gutljaj vode, pogleda u Djordja upitno i, kada mu ovaj klimnu glavom, on nastavi.
«Možda ćete se upitati, zar je to toliko loše. Zašto bi to bilo važno da li živimo dva života ili jedan? Da bih vam objasnio, daću vam jednu analogiju: pretpostavimo da se odredjenih dana možete setiti samo odredjenih misli i radnji koje ste imali u prošlosti. U svakom danu ne možete se setiti svih stvari, samo odredjenih. Kako bi vam tada izgledao život? U mom slučaju ovaj veo zaborava ne postoji, uz pomoć takve memorije ja gradim most izmedju dva sveta, sveta ličnog, privatnog i poslovnog. Da li shvatate koliko je veći obim delovanja meni na raspolaganju?»
Djordje je klimao glavom, a razgovor je uglavnom tekao u ovakvom smeru. Bilo mu je teško da ga shvati u potpunosti, ali se ipak pravio kako sve razume, pa su se rastali u dobrom raspoloženju.
Druga poznata ličnost je bila žena iz sveta umetnosti. Dobila je isto pitanje, kao i njen prethodnik iz sveta nauke i ona poče, ljupko se osmehujući mladom novinaru.
«Možda je razlika u tome što uspešna ličnost očekuje više za uzvrat od vremena i energije koje utroši na svoj posao. Na tom 'mostu' izmedju uloženog napora i očekivanog dobitka, uspešni ljudi kultivišu odredjeni stepen većeg očekivanja i, možda, zahvaljujući tome više i dobijaju. Ta energija očekivanja velikog dobitka je dodatni stimulans za još veće ulaganje u izvodjenje posla.»
Umetnica je bila neobično šarmantna, a Djordje primeti kako je zaneto gledala u daljinu dok je govorila.
«To je neka vrsta kraljevskog puta, da pozajmim izraz iz psihologije, u životu, to je osećanje koje obični ljudi u svom poslu, pretpostavljam, nemaju. Ljudi se ne usudjuju da očekuju previše kako se ne bi razočarali, ali da bi ste požnjeli bogatu žetvu, morate takvu žetvu i očekivati. Jednom rečju, ubedjenost da ćete od svog rada dobiti i više nego što je zamislivo, je moranje za one koji su zainteresovani za uspeh.»
Bio je to njen odgovor na glavno pitanje kojim je Djordje planirao da obuhvati sve sa liste.
Treća osoba je zapravo bio bračni par poslovnih ljudi koji su se svrstali u mali broj svetski poznatih biznismena. Primili su ga u svojoj vili koja je plenila, ne svojom neporecivom raskoši, već atmosferom sreće i dobrog raspoloženja koja je u njoj vladala. Žena je dozvolila mužu da odgovori na glavno pitanje, uz povremene dopune i ispravke, što je muž prihvatao bez nekog naročitog prekidanja svog monologa.
«Potrebno je da, osim mentalnog i fizičkog zdravlja, koje imaju i drugi ljudi, uspešan čovek integriše fizičko i mentalno u sebi, da koordinirano funkcioniše kao jedan ljudski biosistem. Za homo sapiensa ovo znači interakciju najmanje tri nivoa organizacije: biološke, psihološke i sociološke.»
Ovde je supruga ubacila:
«Taj koncept celovitosti treba naglasiti jer psihološka dogadjanja mogu da utiču na biološko funkcionisanje, a ovo opet na sociološko, tj poslovno.» Ona se nasmeši Djordju, a muž nastavi izlaganje u kome se jasno pokazalo da je i njihov moto bio neka vrsta integracije što je, opet, bilo i fizički očigledno s obzirom da ih je bilo dvoje i da su mislili i funckonisali kao jedno.
Intervjue je trebalo da zaključi sa jednom ličnošću po sopstvenom izboru. Mislio je dugo za koga da se opredeli, pa mu slučaj u tome pomože. Hodajući ulicom duboko zamišljen, oseti kako ga nečija ruka lupi po ramenu. On se osvrte i ugleda školskog druga iz gimnazije koga nije video godinama. Ovaj je baš postao uspešan čovek, pomisli Djordje, jer je čitao o njegovim uspesima u sportu. Kakav srećan slučaj, pomisli on, pa susret sa starim školskim drugom pretvori u intervju, mada drug o tome nije imao pojma sve dok nije kupio magazin.
«Ne znam kako se ja razlikujem od drugih ljudi i da li se razlikujem, ali ti mogu reći», počeo je drug da razlaže svoje mišljenje o tome što ga je Djordje, kao slučajno, pitao, «kad razmišljam o uspešnim ljudima iz istorije, čini mi se da su do uspeha dolazili nekako iznutra, kao da ih je neka unutrašnja sila terala da rade to što rade, a ne njihova svesna namera. Čuo sam mnoge pisce da govore kako im neko diktira da pišu romane ili poeziju.... Tako ti je bilo i sa mnom, prosto nisam znao šta bih drugo nego da budem uspešan sportista. Kao da je taj dragulj bio skriven negde u meni, pa je vremenom isplivao na površinu. Kapriaš?» Smejao se drug, dok su u kafani ispijali piće.
Djordje je od reči do reči preneo sve intervjuje, pa na kraju završi rečenicom upućenom svojim čitaocima: «Dame i gospodo, naučimo da živimo kao uspešni ljudi! Taj 'dragulj' uspeha, da se poslužim rečima sportiste, spava u nama, treba samo da ga probudimo, ne moramo ga tražiti izvan nas, jer ako smo zaturili neku stvar u svojoj kući nećemo je tražiti na ulici samo zato što tamo ima više svetla.» Napisavši ovo, on malo podiže obrve, pa ipak ostavi takav zaključak na kraju svog novinskog članka, sa nadom da je rekao pravu stvar.
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
