САН

При самој помисли на њега обузимала ју је необјашњива дрхтавица.Ноге су јој клецале, а руке дрхтале у жељи да га загрле и осете чврстину његовог загрљаја.Није могла обуздати ни дрхтај срца које је брже куцало у грудима.Чинило јој се да ће од жестине удараца застати.Покушавала је да дође до даха...да оправда овакву реакцију, али није могла мислити. Пред њом је стајао он, зачуђеног погледа. У том погледу је било безброј питања, жеља... Имао је неки посебан шарм којом ју је очаравао, привлачио. Гледала га је збуњено, дуго...Није имала снаге да се опире жмарцима који су је подилазили, није могла да се отргне од ватре која јој је палила образе, а затим се муњевитом брзином ширила целим телом.
Била је свесна само њега, његовог погледа, чулних усана које су је привлачиле да се споје с њенима. Тонула је у дубинама његових тамних очију. Тамо је могла видети себе жедну љубави. Успавана чула су се будила, осећања су превирала... Узбуђење је расло сваким тренутком. Желела је да му мрси плавосмеђу косу, да откине пољубац са усана и осети њихову мекоћу. Желела је да дотакне прстима његову кожу и привије се уз његове чврсте груди.
Он као да је читао њене скривене мисли и жеље, без речи ју је привукао к себи.Загрлио ју страсно са пуно жестине и жара.Снажно ју је стегао у загрљај бојећи се да ће нестати као што нестаје сан...Руке су постале обруч из којих се није могла измигољити.
Лице је уронио у њену бујну, тамну косу тешко дишући,омамљен мирисом цветне ливаде.Усне су немарно клизиле низ њен врат ту и тамо остављајући узаврели траг пољупца.Она му је узвраћала истом мером...Истраживања њихових руку само су распламсавали ватру...Његова раскопчана кошуља је пала тик до њихових ногу.Убрзо се и остала одећа нашла на поду сувишна у игри жеља.Извајани облици тела мењали су положаје у динамичној игри пожуде подсећајући на бродић у олуји који се очајнички љуља на узбурканим пенушавим таласима,час тамо , час онамо, како не би потонуо...А олуја је све више освајала њихове душе... Таласи топлине су преплавили њихова тела...Уздаси су постајали све чешћи пратећи грчење мишића... Оваквој олуји осећања није се надала... Он је био остварење једног сна, љубави...Он је био бродић на коме се као слепи путник укрцала... Он је био бродић ...ношен олујом, а она се губила у таласима... Очи су јој грозничаво засјале... Полуотворене усне неприметно су се мицале изговарајући неразумљиве, неповезане речи... ''Јарбол на пучини нестаје у врелини ноћи...'', сетила се речи једне песме непознатог аутора... Није знала због чега, али сетила се тих речи...и у овом тренутку су за њу имале посебно значење...Била је растерећена од стега и проблема. Све је у овом тренутку било далеко од ње... овај простор, брда, обала, ...звуци природе... У њој је нешто певало... Није хтела да размишља, хтела је да лети као птица висинама да досегне облаке, желела је да се препусти овом очаравајућем сну... Он је остварење мог сна...-помислила је за тренутак гледајући снажне, маљаве груди мушкарца поред себе.Његови дуги прсти поигравали су се праменовима њене косе.Ишчекивала је нови талас нежности... Још једном је чежњиво погледала човека поред себе не кријући жељу... У заносу је само прошапутала:
''Ово је само сан...''

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."