|
Dragulj večnosti, glava I |
|
Autor Katarina Baralić
|
|
петак, 19 јун 2009 |
|
Ovaj roman sam krenula da pišem pre oko četiri godine. Nie dovršen, ali planiram da nastavim da ga pišem.
Čuo se topot kopita. Prašnjavim putem galopirao je konj crn poput olujne noći.Na njemu je jahala devojka obučena u crno. Imala je kosu, takođe crnu poput abonosa, a ispod kose mogle su se nazreti šiljaste uši.Posle nekoliko dana napornog putovanja, konj se zaustavio ispred ogromnog dvorca. Devojka je sjahala i uputila se ka ulazu. Kako je prolazila pored ljudi, oni su vrištali i bežali kuda ih noge nose.Ušla je u dvorac.,,Kuda?”, upitao ju je stražar.,,Došla sam da prenesem veoma važnu poruku. Vladaru!”.Za divno čudo,stražar se nije uplašio. Propustio ju je.,,Gde ga mogu naći?”, upitala je devojka pošto se našla u uzanom hodniku.,,Na kraju hola. Vrata desno!”.Koračala je polako prema vratima. Bila je odlučna u svojoj odluci. Niko je nije mogao zaustaviti.Otvorila je vrata.Kralj je sedeo na prestolu. Kada je ugledao devojku, uplašio se. ,,Straža!”, povikao je, ,,ko ju je pustio unutra?”.Dva stražara su odmah isukali mačeve. Krenuli su prema gošći.Devojka je podigla ruku. Iz nje je potekla nevidljiva energija i odbacila stražare od nje.,,Dolazim u miru”, rekla je, ,,nema potrebe da me napadate!”.Kralj je polako klimnuo glavom.,,Ko te je poslao?”, upitao je.,,Dinastija Ergov”.Tada se kralj setio poruke. Poruke u kojoj je pisalo da treba da stigne glasnik. Glasnik koji će doneti veoma važnu vest.,,Samo, očekivao sam čoveka, ne mračnu vilu!”, povikao je.,,Nije važno koga su poslali da vam saopšti vest, već kako ta vest glasi. Uostalom, svejedno mi je kako ćete me dočekati. Već sam navikla na ovako nešto!”.Kralj je duboko uzdahnuo.,,Izvini zbog ovako neprijatnog dočeka!'', rekao je najzad napravivši nekoliko koraka, ,,jednostavno, nisam navikao da mi pripadnici tvoje rase dolaze u miru!''.Vila nije odgovorila.,,I, kako glasi ta poruka? Rekli su mi da je veoma važno. Nešto što ne može da čeka!''.,,Jeste važno. Tiče se cele države Siestore'', rekla je pružajući mali zamotuljak.Kralj ga je odmotao i polako čitao. Kada je završio, svitak mu je ispao iz ruke.,,Ovo je važnije nego što sam pretpostavljao. Značajnije nego što su mi rekli!''.,,Nepoznate sile napale su južni zid. Predvode ih tri veoma moćna čoveka. Tri maga!''.Kralj je i dalje koračao po sobi.,,Nema nam druge. Moraćemo da se odupremo. Sada mi je jasno zašto su poslali mračnu vilu da mi saopšti ovakvu vest!''.,,Poslali su mene zato što mogu da vam ponudim pomoć koju ne možete odbiti. Moja rasa poseduje urođenu magičnu moć. Mi jedini možemo da se suprodstavimo tako jakoj sili. Potrebni smo vam''.,,Kako da znam da mogu da vam verujem? Samo ime kaže koliko ste iskreni. Narod vas se boji. Pre dosta godina niste koristili svoju moć u dobre svrhe. Mnogo njih je izginulo!''.,,Mogu da vam garantujem da neće doći do takvih nesporazuma. Moje ime je Ora. Došla sam ovde kao predstavnica svoje rase. Kao predstavnica dinastije Ergov''.,,Dinastija Ergov je ljudska dinastija!''.,,Ona nikada nije pripadala ljudima. Uvek je pripadala mračnim vilenjacima. Pre jako mnogo vremena uspeli smo da povratimo zasluženi presto''.Kralj je klimnuo glavom. Nije znao mnogo o dinastijama sa juga. Nije znao dosta toga. On je bio vladar najveće države koja je postojala. Države Siestore.,,Da li ste saznali šta ta strana sila želi od moje države?'', upitao je najzad pošto je razmislio o svemu.,,Želi nešto što se nalazi u vašem dvorcu. Nešto veoma vredno što nas je sve štitilo godinama. I ja, a i vi i sve države znaju šta je to''.,,Žele dragulj večnosti!''. * * * Vila je ponovo bila na svom konju. Hitala je natrag u svoju zemlju. Ugovor je bio sklopljen. Ona i njen narod pomoći će kralju.Zaustavila se kod malog seoceta. Sjahala je sa konja i uputila se prema maloj kolibi.Pokucala je.,,Ko je?'', upitao je dubok glas, ,,ko remeti moj mir?''.,,Učitelju, ja sam. Ora'', rekla je vila kucajući još tri puta.Vrata su se otvorila i ona je zakoračila u kolibu.U maloj prostoriji osvetljenoj samo svetlošću vatre koja je pucketala u kaminu sedeo je veoma star čovek.Brada, upletena u ogroman broj sitnih kikica, dosezala mu je čak do kolena.Starac se nakašljao. Pridigao se oslanjajući se na svoj štap.,,Ora, Ora...koliko te dugo nisam video! Šta te dovodi kod ovakvog , potpuno izlapelog starca kao što sam ja?''.Vila se nasmejala. Stari je uvek tako pričao, ali, devojka je već bila upoznata sa njegovim veštinama. Umeo je on mnogo više nego što je iko mogao pretpostaviti.,,Došla sam da vas zamolim za nešto. Potreban mi je vaš savet!''.Stari je prošao rukom kroz svoju sedu kosu. Zatim je ustao i vratio se sa poslužavnikom na kome su se nalazili čajnik i nekoliko šoljica.,,Čaj?'', upitao je.,,Može''.Krenuo je da sipa. Ruke su mu se strašno tresle i prosuo je pola.,,Sedite vi. Ja ću to uraditi!'', rekla je Ora pridržavajući staro lice.,,Snaga me napušta, Ora. Nisam više tako jak kao što sam nekada bio'', rekao je posmatrajući vilu koja je sipala čaj u svaku od šoljica.Uzela je za sebe jednu, a drugu pružila učitelju.,,Pa, šta te muči?''.,,Ne znam da li ste čuli...'', počela je devojka, ,,južni zid napala je nama nepoznata sila. Na čelu su tri maga. Veoma jaka. Došli su ovde da bi se domogli dragulja večnosti!''.,,Da, poznato mi je to. Čuo sam od jednog veoma ljubaznog putujućeg trgovca iz tog kraja. Bio je veoma uznemiren, ali nije mi pomenuo da su u pitanju tri maga...''.,,Možda nije znao. Veoma mali broj običnih ljudi može da odredi prisustvo magičnih moći u biću.Svejedno. Kao što ste već upoznali, moj narod se zakleo kralju da će mu pomoći kada bude bilo potrebno. Učinio je nekoliko usluga za nas i tražio je nešto zauzvrat.Sada, shvatili smo da je došao i taj dan. Moramo da mu vratimo usluge''. Stari je gledao u prazno. Razmišljao je.,,Ti se bojiš da niste dovoljno jaki, zar ne?'', upitao je najzad.Ora je klimnula glavom.,,Mislim da ništa nećemo postići ako svi izginemo. Bolje je da pođu samo najveštiji. Tako ćemo lakše izaći na kraj sa nevoljama''.,,Ne znam da li dobro razmišljaš. Bila si jedna od mojih najboljih učenica. Verujem da možeš da dođeš sama do odgovora'', rekao je.,, No, sada je gotovo. Ugovor j sklopljen. U njemu piše da ćemo skupiti vojsku koja će napasti nepoznatu silu... To nije u našoj moći, učitelju''.,,Pa, mogli ste i pre da razmislite o tome. Uostalom, nije važno na koji ćete način da pomognete svetu. Važno je samo da pružite pomoć i tako uklonite svoj dug državi''.Ora je polako ustala. Dinastija Ergov nije mogla da čeka.,,Pa, učitelju, mislim da znam šta mi je činiti. Hvala vam na pomoći''.,,Ništa, drago dete, ništa. Shvatila si da ti moja pomoć nije potrebna. Imaš ti veliku pamet, tako da možeš sama doći do pojedinih odgovora!''.,,Da. Pa, doviđenja...''.Tako je izašla iz kolibe i nastavila svoj put. * * *Devojka se nasmejala. Volela je starog učitelja. Volela je njegove savete. Tako su bili mudri.Ko bi samo pomislio da je taj on ustvari jedan od najmoćnijih čarobnjaka koji su ikada postojali?Malo njih je znalo bilo šta o njemu. Mislili su da je davno skrenuo s uma. Mislili su da se povukao u sebe, zauvek, u svojoj staroj, memljivoj kolibi. Činilo se da nikome ne može pomoći, već da je njemu potrebna pomoć.,, Stani, devojko!'', vila je čula glas iza sebe. Zaustavila je konja i okrenula se da vidi ko je to doziva.Ugledala je iza sebe dva vojnika. ,,Kojim putem ideš?'', upitali su je.,,Idem u zemlju dinastije Ergov!'', rekla je odvažno.Vojnik koi ju je pitao gde se uputila se namrštio. Posmatrao je Orinu odeću. Još nikada nije video tako nešto. Nije to bila odeća iz Siestore.,,Dobro onda!'', rekao je odmaknuvši se, ,,možeš proći!''.Ora je nastavila svoj put.,,Jesi li je video? Mogu da se kladim da je ona jedna od mračnih vilenjaka. Oni mogu da pucnu prstima i da te ubiju!'', govorio je drugi vojnik, mlađi i budalastiji.,,Pa, da je to htela, već bi uradila...''.Dotle ih je Ora čula.Nije nikada pre marila za reči ljudi. Oni su za nju bili stranci. Nikada nije bila prijatelj ni sa jdnim običnim čovekom.Zašto je bilo tako?Ljudi su je se plašili. Verovali su da mračne vile koriste magiju dok pričaju, jedu, pa čak i spavaju.Mislili su da je koriste samo u zle svrhe.To uopšte nije bilo tačno.Mračne vile su imale svoje običaje. Svoju kulturu. Svoju istoriju. Živele su drugačije od ljudi. Jednostavno, bile su različite. A, kako su ljudi umeli da dođu do zaključka, ko je različit, nije normalan. Može čak da bude i opasan.Ora je tada, sećajući se dva vojnika, koji su ostali već daleko iza nje, shvatila koliko je boli nepoverljivost ljudi. Nije volela njihove pogleda pune straha.Ali, avaj, znala je da njene puste želje ništa neće promeniti.
|
|
