Eniaroyah.Com Advertisement
Naslovna strana arrow Kratke priče arrow Legenda o kreativnosti
субота, 04 септембар 2010
 
 
Književnost
Naslovna strana
Najnoviji tekstovi
Autorska proza
Avanturističke priče
Fantastika
Horor priče
Kratke priče
Krimi-priče
Misterija
Naučna fantastika
Romansa
Satira
Urbani zapisi
Autorska poezija
Elegija
Lirske pesme
Narativna poezija
Refleksivna poezija
Satirična poezija
- - - - - - -
Drama I Film
Književni konkurs
Internet roman
Savremeni autori (prevod)
Narodna Književnost
Epske Pesme
Lirske Pesme
Vicevi
Klasici Književnosti
Proza
Poezija
Stručni Tekstovi
Recenzije
Interview
Istorija i teorija književnosti
Biografije književnika
Razno - Eseji
Književna zajednica Eniaroyah
Uslovi Korišćenja
Spisak Autora
Pomoć (Ilustrovano uputstvo)
Pomoć (Najčešća pitanja)
O nama
Vesti
Forum
Download PDF Magazin
Konkursi
Adresar
Pretraga
Marketing
Statistika sajta

Legenda o kreativnosti
среда, 24 јун 2009

„Куц, куц!“ Поново се чуо тај исти звук. Не знам другачије га опишем. Само куц, куц. Али по први пут тај неко је провирио унутра. Нико није желео да га саслуша. Сурово је био избачен. Без икаквог разлога, без икаквог објашњења. „Знате, ја сам... Зар вас не занима. Зар ме нисте ви звали.“ Од врата, до врата. Од одбијања, до одбијања. Покушава да се прибере, да размисли још једном, и да скрене у праву улицу. Покушава да одговори на позив, али предграђе је пуно примитиваца; ограђених људи. А онај који хода, сад без икакво циља, изгубио је  наду. Није више био луталица споља, већ и изнутра. Приближава се крају његовог света. Сви су одрасли, а нису га саслушали, нису примили проста знања, која се не уче, већ стичу. Добијају једним отварањем врата. Једним осмехом. Сада се диве онима који тако савршено повлаче линију, држе четкицу и боје без и једне мрље. Певају о свему, и свачему. Живе пуним плућима, без икаквог страха. Креирају свој живот, чине га подношљивим, и када он то није. Воле и бивају вољени. И сви они који су пропустили ту животну шансу, питају се како. Заборавили су на своју окрутност, хладна срца, која су све убила у једном трептају. Не сећује се више залупљених врата, али он се сећа. Више није куцао. Није се трудио да пронађе људе иза тих зидина; знао је да у њима нема места за мало креативности, мало позитивне енергије. Сада је хрлио дечаку, који је тужно седео на клупици. Желео ја да му поклони све оно што су други одбијали: „Креативност! Не памтим када сам последњи пут изговорио ту реч, моје име. Нико није очекивао мене. Очекивали су неког отменијег, ниво који доликује имену, а не скитницу. У суштини нисам им био потребан, могли су и сами да загребу дубоко у себи, и нађу инспирацију, искористе је на прави начин, и буду најкреативнија особа. Али ти не мораш да се мучиш, јер ти ја дајем  креативност. А видећеш, ако не сада, некада ће ти се та особина исплатити. Бићеш примећен јер ћеш имати идеју. Разликоваћеш се, а други ће ти се дивити, како успеваш, и откуд ти све то. Биће довољан један осмех, па ако су разумели, разумели су.“

+/-
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Websajt:
Naslov:
 
:):grin;)8):p:roll:eek:upset:zzz:sigh:?:cry
:(:x
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.
+/- Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno   Sledeće >
  Bookmark and Share
Prijavi se
Prijavite se da bi poslali tekst. Ukoliko niste registrovani, možete se registrovati potpuno besplatno. Registracija na forumu je odvojena od registracije na sajtu.
Marketing
 
 
 VizioShop.com - prodavnica majica
 
 Unisex Magazin
 
Donesi.com
 
 
 
Top! Top!