ВОДЕНИ ДУХ


Кажу да је Дунав моћна река, река која доноси изазове, срећу , радост и бол.Људи су срасли са њом кроз низ обичаја и ритуала. Са рођењем везани су за њен ток све до задњег издисаја.Кажу да ова река симболише сам живот овдашњег човека, да је непредвидива и сурова, а опет одана и широка као и сама душа становника који на неки начин зависе од ње...

На обали Дунава, која се пружа дугачком пешчаном плажом, девојке су простирале опрани веш на сунцу.Знале су се окупити баш у одређене дане пре празника.Сем прања веша могле су поделити заједничке тренутке уз шалу. Могле су се мало опустити од свакодневног напорног рада у пољу и расплести и распустити косу задивљене њеном дужином која би у таласима досезала до самог појаса.Ту су могле шетати само у извезеним кошуљама чија је белина истицала девојачки тен и прекрасне листове ногу.Могле су се препустити врелом сунчаном дану без икаквих стега и брига.То је за њих била нека врста доколице.Нису изостајали ни трачеви о сеоским догодовштинама, нити приче о симпатијама које би испуњавале девојачка срца.Боцкале су једна другу разним питањима и упадицама при том грохотом се смејући.Шале су биле понекад праћене и негодовањем, а жагор је био ношен струјом воде, далеко до пашњака на којима су момци чували стоку и сањарили о тим заносним младим женама.
Најлепша међу њима била је Марија.Стасита и гипких покрета, грациозно је шетала по пешчаној плажи.Коса јој се вијорила на ветру спуштајући се у благим таласима све до појаса.Боја косе је подсећала на гавраново перо.Витак стас и женствене облине, терале су и саме њене другарице да уздишу.Помало су јој завиделе што је такву лепоту са рођењем добила баш она.Волела је да пева.Имала је диван глас и њено певање је подсећало на сам цвркут славуја.Песме су се смењивале, а свака песма је била испевана из душе.Биле су то носталгичне песме о љубави и чежњи која задире до самог срца, рани га и оно почиње да крвари.Знало се да такве ране никад не зацеле.
Све девојке су немо слушале њене песме заборављајући ради чега су дошле на ову обалу.Нежно лице са правилним цртама повећавале су њену драж.Младићи су сањали о њој...Она, она је само сањалачки гледала пространство ове реке и благо се смешила. Нешто ју је вукло на ову обалу. Сваки талас је осећала као жестоко миловање...Срце јој је брже лупало при самој помисли на величанствену реку и непрегледно пространство. Осећала је неку топлину која се шири телом и која је испуњава срећом.Волела је да гази босим стопалима по врелом песку.Урањала је у његову врелину осећајући фини песак како јој се завлачи између прстију лепо обликованих стопала.Понекад би поскакивала од врелине која је жарила...Тада би се бела кошуља повијала око њеног витког стаса док би се мокри рубови лепили око листова ногу јер је понеки немирни талас квасио, као да је намерно ишао баш у њеном правцу.А таласи су играли своју игру, запљускивали су баш у њеном правцу као да су је изазивали...
-Још данас, да се осуши овај веш и спремне смо за Петровдан- радовале су се девојке.Увелико су се спремале за празник.Припреме су знале бити напорне и дуге.
Марија је замишљено гледала реку.
-Немој да те види водени дух јер ће те одвући у његов дворац-смејале су се грохотом.
-Ама, кад је буде овакву видео не би јој одолео –додала је друга девојка у чијем је гласу било и помало зависти.
-Немојмо да губимо време...-додала је трећа са страхом, као да опомиње, показујући руком на сунце које је кренуло на свој пут ка западу где га је чекао облак.
-Пожуримо, девојке...-глас их је поново опоменуо. – Можда ће киша, а онда ће сав наш труд бити узалудан...
Девојке су се латиле посла око прикупљања сувог веша са песка слажући га на обрамицама.Марија је чекала...Ни сама није знала шта, али је чекала.
-Марија, немамо много времена...-Девојке су се журно облачиле.Косу су скупиле у плетенице и везале их марамама.
-Марија, шта ако је легенда о воденом духу истинита...?-покушала је да буде духовита једна од њих.-Кажу да се у ово време појављује и да сваке године узима понеку жртву.
-Не прође ни година, а да се у ово време неко не утопи.Баш чудно...
-Ћути! Прегризла језик...-пала је опаска...-Баш мораш сад о томе...-чуо се нестрпљив глас једне од девојака.
Марија је стајала на обали као да није чула њихове речи.Њен веш је и даље био распрострт на песку иако је облак већ заклањао сунце и наговештавао кишу.
-Она то намерно...само да би нама скренула пажњу на себе.Хајдемо, девојке...-чуо се коментар.
Девојке су кренуле под теретом чистог веша ка селу.Журиле су јер су се плашиле невремена.Чекало их је успињање на једном делу пута, а тај део им је најтеже падао.После неколико корака застајкивале су да би се одмориле.Окретале би се ка величанственој реци и погледом прелетеле преко плаже да провере да нису можда нешто заборавиле да понесу. Нису одмакле ни десетак метара, када је једна од девојака вриснула и испустила терет са рамена.Присутне девојке су се збуњено окренуле.
Марија је у заносу улазила у воду.Наизглед, све се одигравало муњевитом брзином.Девојке су јуриле за њом,дозивале је...Она је ишла ка све већој дубини не обазирући се на молбе и преклињања.
-Врати се...!!!Врати се...!!!-гласови су се губили у грмљавини која се све више приближавала.
-Девојке, видим град...Дођите!!! Како је овде лепо...!!!Овде има свега, дођите! Овде има дивних момака...-чули су Маријин глас који се губио ношен ветром, и наговештавао олују.
Таласи су ударали о обали неслућеном жестином. Постајали су све већи, застрашујући и претили огромном снагом да сруше све пред собом.
Неколицина девојака трчала је, као без душе да би стигле до саме обале, да Марији помогну.Међутим велики талас је већ прекрио Маријину главу.
Вртлог се изненада однекуд појавио и вукао девојку у дубине мутне реке.
Плач и вриска се разлегла обалом.
-Водени дух ју је одвео...Водени дух ју је преварио...-јецала је најмлађа од присутних девојака.
-Није то само легенда...Нешто постоји на овом поднебљу...жртве нас подсећају на то...

Сваки човек има своју судбину, пут којим му је зацртан цео живот.Неко верује у неминовност тога, неко сматра да може променити тај свој пут и крене за својим сопственим жељама...

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."