Znaš li kako nam kažu,
tačnije, kako nam lažu,
da poslednja umire nada?
Poslednja umire ljubav,
dok na kiši tužno gleda,
ispod džinovskog hrasta,
u svežu humku nade...

Dok mi smo daleko negde,
dok osmeh novi nam pogled,
privlači i srce jača,
dronjci ljubavi skapavaju
daleko od raskošnog svetla
u blatu gde počiva nada,
na groblju uspomena...

Ne budi surova i ne bodi
tom grančicom blatnjavu raku.
Ne budi mrtve iz sna večnog,
jer njihovo je vreme prošlo.
Okreni se i nastavi dalje,
nek ostane sećanje lepo,
il' zaborav samo naš...

Nikola Bulj
4:09h - 30.10.2006