Sa bakljom u ruci patuljak stari,

hodi kroz mrak, izbegava stvari;

Proverava da l' dobro zaključana su vrata

što čuvaju Mitril, vredniji od zlata.

Hladan kamen nemo stoji samo

dok magične rune na mesečini s'jaju;

Pa ipak, ratnikovo uho čulo šum je tamo

u Kamen-doma tihog, najmračnijem kraju.

Iskusno oko i u mraku spazi

malog poljskog miša što po steni gazi...

U korice nazad kratki mač ulazi,

i dvorana prostrana opet se utiša.

Oslonjen na stenu, kao britva glatku,

lagano ispija medovinu slatku;

Sada ga polako većma hvata san,

a sutra će ratniku svanut' novi dan...

Nikola Bulj

11.06.2002

*** Zaostatak iz vremena kad nisam bio zakleti protivnik rime... Tih godina napisao sam gomilu soneta, gazela, poema, pohvalnih slova i sličnih gluposti kojima je mesto u 18. veku. Ova mi je simpatična (uprkos svemu)  zbog EF+Humor tematike. 

Dodaj komentar

Ime: Email:   Websajt: Naslov:     Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

Natalija Jakovljević   |Author |2010-02-26 14:22:27 Nema vekova u poeziji.Ona je vecna... pozdrav Odgovor 0   0 Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."