Eniaroyah.Com

U svrhe ove vežbe biće potrebno napisati pesmu. Međutim, kakva bi to vežba bila ako bi pesma bila i malo uobičajena, poznata i bliska? Dakle, cilj je napisati pesmu sasvim suprotnu pesmi kakva se očekuje. Ako pratimo načela ustaljena više-manje od moderne, zaključak bi bio da pesnik mora da obradi tri teme (Dučić): ljubav, ženu i smrt, po mogućnosti sve tri u istoj pesmi. Moderna je naravno odavno iščilela iz vena savremenih pesnika, ali ovo se čini kao kvalitetno arhetipsko mesto za polazak pa ćemo sa njega i da se otisnemo u ovu avanturu.

Međutim, ako radimo svojevrsnu anti-pesmu, potrebno je izokrenuti te ideale naopako, istresti ih i baciti na smetlište društvenog ukusa. Na žalost, početkom dvadeset i prvog veka ovo bi bilo praktično nemoguće, pa ćemo umesto da tražimo pojmove potpuno suprotne dragoj ženi, ljubavi i smrti, uzeti na sebe da ih zadržimo kao arhetip, ali kao suprotne samim sebi, kao sopstvenu negaciju. Ovo ćemo izvesti tako što smrti nećemo suprotstaviti život, već ne-život, svojevrsno posmrtno življenje dobro poznato iz literature i horor žanra, ali bi takođe mogli da iskoristimo i san, koji je uvek zanimljiva dimenzija za ovakve oglede.

Voljenu ženu izvrći ćemo ruglu kroz lik Lilit, stalne ljubavnice a nikad majke, prokažene i oterane iz raja da večno luta tamnim obalama života i sna, rađa demonski okot koji umire sa prvim dodirom zore. Upotrebićemo legendu o Sukubi, demonskom biću u liku lepe žena koja proganja muškarce u snovima i krade im seme da sa njima začne nove stanovnike hadskih dubina. Njena snaga leži u neodoljivosti slatkog greha koji donosi, a samim tim i ugriza smrti koji njenu žrtvu očekuje na kraju, kada uzme svu životnu energiju i utaži svoju žeđ bar na kratko.

Ostaje nam ljubav, ali ona je najlakša za parodiranje. Svakom je poznata bolesna manifestacija iste, ljubomora koja vodi u mržnju, a ljubav i mržnja su dve strane istog novčića, i bez jedne nema ni druge.

Dakle, ostalo je još odlučiti se za formu. Polazak sa modernističkih stanovišta po automatizmu vuče za sobom slobodan stih, ali kako anti-pesma traži suprotnost svega očekivanog, potrebno je opredeliti se za vezani stih i čvrstu formu, najverovatnije sa pripevom ili refrenom, po mogućnosti melodičnim. Ovde bi se valjalo ugledati na Gavrana i pronaći frazu koja će odjekivati i dugo nakon što se pročita poslednja strofa.

Najbolji stih za ovako nešto bi verovatno bio dvanaesterac, zamena za aleksandrinac, međutim potraga za izvrtanjem smisla i forme barem u istoj meri ku kojoj i sadržaja zahteva da pesma bude bržeg ritma, poletnog, da se oseti nešto poput zamene teza u kojoj lirski subjekat ili neko od likova u pesmi ne razlikuje mržnju od ljubavi, nepokoj od života ili smrt, sukubu od stvarne žene. Da li bi to bilo dobro, ako znamo da je izgubljenost pa čak i ludilo više puta opevano? Rezignacija i nihilizam takođe, tako da otpada i mirenje sa shvatanjem sebe i okoline? Videćemo gde nas forma odvede, a ona će biti u obliku polovine dvanaesterca. Pesmu ćemo dakle, ispevati u šestercima, a jedini način da dodatno otežamo sebi zaokruživanjem strofe bio bi da insitiramo na tome da i stihova ima tačno šest, što već ide u preterivanje, a to je baš ono što se traži. U svemu ostalom ćemo se truditi da se ponašamo kao da se radi o najnormalnijj situaciji, likovima, osećanjima i pesmi, i na taj način pokušati da izgradimo paradoks.

Onda, da počnemo.

U odsjaju sveće

Ne sija ti osmeh

U tmini ga zoveš

Prizivaš pa bežiš

Skrivaš se od tela

Granicama snova

Naravno, moramo se odreći prvog lica. Jasno je da će to konačno uništiti pesmu koju razgrađujemo, i samim tim je naizostavno.

On ti vidi oči

Iza ovog sveta

U toj beloj tmini

Mržnja tvoja bukti

Na srcu mu spavaš

U snovima voliš.

Razumeti neće

Nikada vas drugi

Ali vama biti

To i neće važno

I nije za svakog

Poljubac u tmini.

Istinu mu zbore

Usne tvoje vrele

Zaslužiće jednom

Mesto pored tebe

I smrt prazna, gluha

Krevet će vam biti.

Izvan ovih boja

Gledaćete smelo

Kako život teče

U trenutku jednom

Kako dišu živi

Ne znajući ništa.

A kad on u zoru

Otrgnut od tame

Razbijenih želja

Posumnja u tebe

Da si avet samo

Ili deo snova.

Slaba i bez snage

U prašini čekaj

Uzdahom ga svakim

Preziri na javi

Kuni slatku tminu

I poljubac sneni.

Na žalost, šesterac deluje previše nežno, tako da je pesmu odveo ipak u ljubavnom pravcu, ali uz dosta prepravki mogla bi da bude odvratna. I ovako je nejasno ko je zapravo zaljubljen i pati, a ko pola vremena ne zna da druga osoba postoji :) Ako je ona zapravo zaljubljena to menja celu situaciju, i objašnjava zašto ga još nije ubila i pretvorila u Inkubusa (napustio bi je i otišao u lov). Izgleda da nije dovoljno postaviti pesmu u odnos tri šestice (strofe u pesmi, stihovi u strofi, slogovi u stihu) pa da bude zaista zla... Opet, kladim se da bez ovog planskog detaljisanja niko normalan ne bi shvatio šta se dešava, što bi verovatno bilo bolje... Al' pravi cilj vežbe bio je napisati ciljano pesmu bez inspiracije, mehanički i po zadatku koji se na sve načine trudi da autora što više ograniči. Ukrako, nisam skroz nezadovoljan, ima par slika sa potencijalom da se jednog dana razviju u nešto pametno...