ALBANSKA AMBASADA


   Na uglu već pomenute Jevrejske ulice i ulice Vase Pelagića u Novom Sadu nalazi se jedna prelepa stara gradjevina sagradjena ,reklo bi se, u baroknom stilu, u kojoj je smešten jedan od pipaka državnog aparata.  Sa ogromnom ajnfort kapijom kroz koju se ulazi u tajanstvenu kafkijansku unutrašnjost i sa stepenistem na samom uglu zgrade koje vodi do  vrata kroz koja se verovatno nekada davno ulazilo i koja su isto tako u najboljem Kafkinom maniru bez ikakvog vidljivog razloga zazidana! Nekome se nije svideo originalni projekat iz pretprošlog veka pa je čovek lepo našao genijalno i sofisticirano rešenje - cigla i malter. Znači ispravljam se- u barkonom stilu sa primesama socrealizma! A možda je bolje i tako nego da su kao na Hadrijanovom zidu postavljali kapije tj. vrata tamo gde im nije mesto. Na zidu Hadrijana, rimskog vojskovođe i imperatora, koji je njime pregradio celo Britansko ostrvo, zbog greške u projektu, kada se prolazi kroz pojedine kapije postoji mogućnost da, sada slučajni prolaznik  a tada kada je sagradjen možda neka cela rimska legija, propadne i skotrlja se niz liticu, a u slučaju naše zgrade to bi mogla biti recimo izlazna vrata na prvom spratu koja vode pravo na ulicu, naravno bez stepenica! To bi verovatno bilo omiljeno odredište na koje bi službenici  čestite službe koja je smeštena u ovoj zgradi slali malo dosadnije i neupućene stranke.
         „Izvinite ne mogu vam pomoći ali pokušajte na prvom spratu, drugi hodnik desno, velika vrata na kraju hodnika, ne možete promašiti, doviđenja i prijatno.“-
rekao bi službenik stranci koja mu je dodirnula gornji prag tolerancije  i u nirvani čekao da čuje rasplet situacije u vidu jednog potmulog ~BUB!~ sa pločnika ispred zgrade.
  U toj i takvoj zgradi smeštena je Gruntovnica (gruntovnica ili gruntbuk- zemljišno-knjižno odeljenje Opštinskog suda koje se bavi poslovima uknjižbe prava vlasništva, založnih i drugih prava  na nepokretnostima). To je sada u ovim vremenima tehnološkog napredka možda jedino legendarno, a može se reći i mitsko odrediste onih nesrećnih ljudi koji su prokleti da zauvek lutaju kroz hodnike ovog tamnog vilajeta u potrazi sa svojim davno izgubljenim i nikad prežaljenim pravima na nepokretnostima! Medjutim ovako neveselu i crnu sliku Gruntovnice su stvorile same njene žrtve kojima se,  kada ulaze kroz razjapljene vratnice ove kućerine, čini da ulaze u samo grotlo pakla i da ih unutra ne čeka ništa veselije od vatre, sumpora i dima (a od Vergilija i Beatriče ni traga ni glasa); a to što na ulazu ne stoje troglavi psi Kerberi već grupa Albanaca sa APN-karavanima, to je po njima samo vešto smišljena varka. A ti ubogi i pošteni Albanci (po kojima je šeretski ova zgada i dobila špicnamet Albanska ambasada) stvarno nisu deo zavere već su tu sa svojim trokolicama da prenesu nekome napola popravljeni kauč, dva džaka kupusa sa futoške pijace ili nekom šverceru gomilu robe sumnjivog porekla  još sumnjivijeg kvaliteta.