| Vizija jednog teleta (Televizija) |
| Autor Marko Bojkovski | |||||||||
| среда, 16 децембар 2009 | |||||||||
|
Viziji jednog teleta (Televizija)
Kupljena na stočnoj pijaci modernog doba – u plastičnom mega-super-ultra-giga šopu. Postavljena na sam centar sobe, gde nakada davno bejaše ognjište. Udenuta u izvor života – električnu energiju. Nakačena na antene, muzičke uređaje, kompjutere, igračke kon-zole, dvd čitače, vhs čitače, kućne bioskope, foto aparate, šporet, mikrotalasnu i frižider. Spremna! Debeli, masni čovečuljak, koji se nalazi na tek nekoliko evolucijkih koraka daleko od zaraslog, majmunolikog Pećinka koji proždire sirovo mesa, klepa ženu toljagom i kenja sebi u šake, češka se prstima nakićenim zlatnim prstenjem po štrokavim mudima koje sapun ne videše čitavu nedelju. Zeva, njače i riče taj moderni Pećinko, kojeg ćemo ovde nazivati Kretenkom. Dosadno mu je... Onako, u gaćama i beloj – sada već od znoja žutoj – podmajci ustaje sa krevata i gega se do kuhinje. Iz vitrine vadi džambo pakovanje čipsa arome ljute paprike. Otvara kesu. Smotan kakav je, dobar deo sadržaja prosipa. Ofucani tepih usisivač nije video mesecima, ali greota da se baci toliki čips. Saginje se. Prdne onako usput. Sad mu pola dupeta viri iz usranih gaća. Ruka leti od poda do usta brzinom gušterovog jezika koji u sekundi hvata skakavca. Za samo koji tren pod je čist. Nema čipsa, nema ni sitnog trunja, a nema ni dlaka. Sve je pojedeno... Kretenko se vratio u dnevnu sobu. Kako je samo vruće. Uključio je stari, razdrndani ventilator. Skinuo majcu i sad se po krevetu valja samo u gaćama, sa kesom krompira u rukama... „A, gde je onaj kurac!?“, besno viče. „Deca su ga opet negde zaturila! Jebala ih ona što ih rodila! GDE JE!!!“ Svojevrsi nastavak polnog organa, zamenu za erekciju i orgazam, pronalazi ispod hrpe prljavog veša što bleji u ćošku prostorije. Ah, kako je samo lep. Crn i sjajan poput monolita iz Odiseje Svemirom. Dug i debeo kao pošteni kurac u vozdignutom stanju. Sa stotinom sitnih, lepih, šarenih dugmića s kojim čovek svašta može da radi. Da menja kanale, da ton i sliku podešava do sitnih crevaca, da pušta filmove, da... menja kanale. Ah, daljinski upravljač - dokaz da Bog zaista postoji! Sa krezavim osmehom, Kretenko se vraća svom zgužvanom krevetu. Sa sjajem u očima gleda u daljinski upravljač. Kako glupo ime, pre mu odgovara čarobni štap! govori u sebi Kratenko. Oprezno pritiska crveno dugme. Ogromni, moderni, precenjeni LCD televizor škljocnu, zazuja... na ekranu se lagano pojavi savršena slika bez snega, podrftavanja, nezgodnih linija i svih ostalih vidova smetnji. A, zvuk, kristalno čist trešti iz skupocenog jedan plus sedam kroz devet puta deset sistema, koji je s puno pažnje, čitavo jedno popodne, raspoređivan po sobi. Obična antena našem Kretenku odavno je postala upravo to – obična. Uveo je on kablovsku, i sad plaća nemalu pretplatu. No, i to mu posta nedovljno. Kupi on i pre-skupu satelitsku atntenu... Ali, avaj, kud ide tele nek ide i uže i keš i vizija, sad je uveo i brzi internet kako bi mogao gledati televiziju i preko mreže. Sad ima šesto šezdeset i šest kanala. Šesto šezdeset i šest koraka do zabava, sreće i raja na zemlji. Kretenko kreće sa šaltanjem tv programa. Na prvom političari, na drugom političari, na trećem neka debela kokoška sa svojim gošćama debelim kokoškama kokodače o pra-vima žene, razvodu, trudnoći i raku sisa. Na četvrtom crtani film, na petom životiunje, na šestom narodne pevaljke. Tu se kretenko zadržava par trenutaka. Ona što zeva na blještavoj bini ima sise tolike da vola može ubiti s njim, a gaće – crne tange – malo-malo pa sevnu. Na sedmom programu neki buđavi film, na osmom političari, na devetom debela krava sa svojim gošćama debelim kravetinama muče i njače o ženskim pravima, ženskoj modi, šminki, trendovima, sandalicama, torbicama, gaćama i ulošcima. Na de-setom izveštaji sa ratišta sa, za našeg Kretenka predalekog, bliskog istoka. Sa jedanaestog kanalu smeši se neki nabildani kreten bez kose i sere o zdravom životu, na dvanaestom je neka sapunjara na španskom. Trinaesti, četrnaesti, petnaesti i šesntaesti su natrpani sportom... Dvadeset i deveti - još razgaćenih, sisatih pevaljki. Trideset i peti je non-stop porno kanal. Evo upravo sad neka plavuša puši nekom ćelavom, brkatom liku koji stenje na nemačkom, dok u pozadini konj jebe jednu rasnu crnku koja puši keru koji se balavi sa jednom riđokosom devojkom koja levom rukom drka nekom crncu, koji u dupe neke debele ženšturače nabija ogromni žuti dildo... Četrdeseti kanal je o stranoj kvazi rok muzici i stranim kvazi rok muzičarima koji se hvale svojim gajbama i kolima. Stotinu pedeseti program o kišnim šumama Brazila. Na dvestotom programu kenjaju o našem putu u evrposku uniju... Na tristotom kanalu još malo pornjave - na sitnoj i nikakvoj belikinji iživljava se pet crnaca sa polnim organima prosečnog konja... Kanal s rednim brojem 666. Sahrana nekog starca. Na čelu povorke baba u kaputu, sva uplakana... Kretenko se već valjano smorio, a i danu se bliži kraj – već se smrkava. Pospan, propisno ubijen u pojam, Kretenko ispušta daljinski upravljač na pod, mumla nešto sebi u bradu, okreće se i tone u san o televizoru dijagonale sto inča i izboru od hiljadu i šesto šezdeset i šest kanala...
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
