|
Autor Dušan Vojnović
|
|
Tuesday, 28 November 2006 |
|
За Сахел... Африка Гладне зенице јуре ... Беже у смрт од глади . Детињи дах се гаси , Однели су га јади ... Умрети сам без иког ... А вода где је, а храна ?! Да`л чује издисај Бог ?, На жеги пустињског дана ... Ући у песак опет ... Прах си у прах ћеш доћи . Види ли патњу Свет ?! Може ли ко помоћи? ... Руке танке, ма трске! ... Ту жиле су, вене без крви . Ал` туђе муке су мрске , Избрисаће их црви ... Сунце убица, греје ... Хиљаде сенки плови у смрт . А преко Мора неко се смеје , Живот му блажен к`о Рајски врт ... Дане и године узјаха глад ... Проклета рука је Бела . Не мари она за овај дажд , Глува је она за добра дела ...
|