Eniaroyah.Com - poslednj ples

poslednj ples

Autor Branimir Bađa

недеља, 27 децембар 2009

priču sam počeo da pišem ljut. Trebala je to da bude priča o majci koju ubija njen desetogodišnji sin... Ustvari, nije trebala... to sam samo planirao

Dvadeset dugih godina nije bilo dana da mu nešto ne prebaci. Kada bi dao sve od sebe, zategnuo čaršave na krevetima, otvorio prozor i izvetrio sobe, oprao šolje posle jutarnje kafe, ispraznio pepeljare čak namirisao svoja odela u regalima i šifonjerima, ona bi uvek našla zamerku. Pitala bi ga bar zašto se izuo na mestu na kome se izuvaju gosti. Zašto nije okrenuo tuš u stranu posle kupanja, bilo šta. Uvek je imala primedbu.

Tog dvadestdrugog Novemba 1986. Godine,jutro je bilo prelepo. Sasvim neobično za to doba godine, pogotovo kod njih na obroncima Prokletija. Posle duge noći u kojoj se po običaju nisu dodirnuli, Andrej je ustao i stavio vodu za kafu, nekoliko puta skljocnuo svoj upaljač da bi upalio plin,na njihovom starom šporetu koji je bio spravljen od jedne boce i ringle, i vratio se u krevet. Znao je da se sutra navršava dvadesetprva godina njihovog zajedničkog života. Koliko god da nije bio zadovoljan Mejinim odnosom ka njemu ,Andrej je voleo Mej. Znao je da Mej nije loša osoba, već je samo nezadovoljna njihovim životom. Nisu mogli da imaju decu, odselili su se od Andrejevih roditelja posle nepunih dvadeset dana zajedničkog života. A i sam način života koji je diktirala planina, nije ni malo lak. Mej je to jednostavno teže podnosila od Andreja. Andreja pak nije zanimalo ništa više od njegoih slika. Bio je dobar slikar, zano je da izrazi svoja osećanja kroz boje. Valjda zato , slike su mu većinom bile drečave, smenjivale bi se mahom zelene i ljubičaste nijanse, ljudi su bili sivi u njegovim slikama. Neretko se mogla naći i po koja crvena žena ili pak neka potpuno bela životinja. Mej je radila u sudnici. Svaki dan ista priča, gomila predmeta, nerazumevanja i kao i u svakoj sudnici, tone nepravde.

Voda u džezvi je ključala. Andrej je zakuvao kafu i seo za stol. Mislio je kako da obraduje Mej za godišnjicu braka. Razmišljao je da je najbolje da se pretvara da ne zna koji je dan i da sačeka njene grdnje i pridike, a potom da joj servira večeru koju će joj spremiti, pusti neku laganu muziku koja bi je podsetila na dane kada su živeli u slozi i pokuša da joj se uz priču izvini za sve nenamerne konflikte koje su imali. Znao je da to neće biti dovoljno, on zapravo i nije osećao krivicu, ali je hteo da izađe u susret njegovoj Mej i bar neko vreme da smiri situaciju i ,koliko bilo, započne pristojniji život sa svojom saputnicom.

Otvorio je prozore, uzeo usisivač i počeo sa generalnim spremanjem.Kada je sve završio, izašao je u dvorište i počupao travu oko cveća, ogradio cvećnjak belim kamenjem,pokupio sav otpad koji je vetar naneo, lišće , papiriće, grančice, čak i latice ruža... Ušao je u kuću i počeo sa spremanjem večere. Spremio je predjelo sa povrćem i pavlakom, glavno jelo bila je pohovana Ćuretina, inače omiljeno Mejino jelo, a uz sve to natočio je vino iz bureta koje su čuvali za velike svečanosti, poput ove.Skuvao je dve cele jabuke, stavio u čaše i prelio sokom u kome su se kuvale. Posuo šlag odozgo i kasnije zapržio prženim šećerom. Razvukao je veliki beli čaršav sa čipkom na rubovima, zapalio dve ljubičaste sveće i sagledao kako sve to izgleda. Nije smeo propustiti ni najmanji detalj, te je okačio svilene zavese na prozore, u kamin stavio osrednje deblo , da ga nebi ložio kao svaki dan, preko lampi koje su bile jedini veštački izvor svetlosti stavio je plave marame i dobio gotovo rajske boje koje su osvetljavale stol, dva tanjira od akropala sa zlatnim rubovima i pozlaćene kašike. Ugasio je sveće i sve sklonio na svoje mesto, ali tako da mu je opet sve na dohvat ruke , jer neće imati mnogo vremena da servira večeru dok Mej bude u kupatilu ili za računarom u svojoj sobi, koju je takođe ukrasio zelenim zavesama. Našao je dve ponajlepše ruže i stavio ih na onaj beli čaršav, tek da nagovesti svojoj voljenoj da se potrudio da napravi mir i red u kući i da nije i danas sedeo razmišljajući o njegovim slikama. Mučio ga je još samo kraj te večere.

Kako su se već mesecima svađali, Mej i Andrej gotovo da nisu imali ljubavni život. Andreju je bilo sve teže da se uzbudi pored Mej te je rešio da da svežinu i tom segmentu njihovog života i po receptu njegove bake, Andrej je spravio napitak od meda, vina i ulja od maslačka. Sipao je kašičicu napitka u bokal sa vinom, a ostatak je odložio u frižider da sačuva svežinu. Sve je bilo spremno i besprekorno! Ugasio je televizor i pustio „Queen“, Mejinu oniljenu grupu.

Već oko 21 sat Mej je bukvalno uletela u kuću, pomalo zadovoljnog izraza lica, pozdravila je Andreja i otišla u sobu da završi sve sto je potrebno za sutrašnji radni dan. Andrej je razmisljao kako da je isprovocira i započne priču o sutrašnjem danu, pretvarajući se da ne zna koji je to dan. Ušao je u sobu , seo pored Mej i počeo:

- Znaš , dušo, mislio sam da odem sa Markom na pecanje sutra, ako nemaš ništa protiv?

- Sutra!?, reče Mej, uredu Andrej , idi... Zašto bih imala?

- Pa neću doći do kasno, ako upecamo nešto, ostaću kod Marka na večeri. Mislim, hoćes li se snaći da sama spremis večeru, znam da imas posla, pogotovo sada pred kraj godine.

- Hoću...hoću... Reče Mej, vidno iznervirana, ali štedeći i sebe i njega novog konflikta.

- Uredu, draga, havla ti.. Andrej je seo na dvosed pored Mej i počeo na glas da se preračunava -danas dvadeseti, sutra dvadesetprvi, pa drugi, pa Jankova slava... dobar je ovaj novembar, bar nema značajnih datuma kao decembar...

Znajući da je ovo bila kap koja preliva čašu, izašao je iz sobe, servirao predjelo i čekao Mej. Poznavao ju je. Znao je da će svakog časa uleteti u dnevnu sobu i zaurlati na njega.Nije stigao ni da se oduševi svojoj ideji za Marka i pecanje, iz sobe je dopirao Mejin glas:

- Znas li ti bre , govno jedno, koji je dan sutra!? Čulo se kako Mej prilazi vratima..

- Četvrtak, draga... mirno će Andrej....

- Da, četvrtak! Mej je otvorila vrata i videla večeru...

- Čtvrtak i dvadeset i jedna godina našeg zajedničkog života , draga.... reče Andrej

- Skote , pokvareni! Reče Mej, već srećnijim tonom. Videla je šta se dogadja i shvatila da Andrej želi da je iznenadi i da je iznenadjenje uspelo!

Andrej je izvukao stolicu, uzeo Mej za ruku i rekao:

- Molim vas gospođo Andrejevski... izvolite..! pokazujući rukom na stolicu.- jeste li za kafu? Upitao ju je..

- Molim te. Reče Mej

Škljocnu je nekoliko puta svoj upaljač i stavio džezvu sa vodom na improvizovanu ringlu. Prišao je stolu i naklonivši se blago, pružio je ruku i zamolio Mej za ples.Mej je pristala bez razmišljanja, jer je obožavala ples. Ranijih godina su plesali satima, danima, mesecima. Ali već više od pet godina Mej nije imala priliku da to uradi sa Andrejem, jer bi se uvek prethodno plesu i večeri dobro posvađali pa čak i večerali jedno posle drugog. Mej je ustala, držeći se za Andrejevu ruku. Prilazila mu je polako, gotovo filmski, sve dok nije osetila da je potpuno dodirnula Andrejevo telo...

Plesali su dugo. Toliko dugo da je voda u džezvi potpuno ukuvala, sveće dogorele, ćuretina se ohladila... Vetar je otvorio prozor i ugasio vatru na improvizovanom šporetu,ostavljajući tako otvoren plinski ventil. Ruže na stolu su uvele, a proleće je već cvrkutalo pod njuihovim prozorom... Andrej je ,u plesu, leđima zatvorio prozor. Rušili su slike sa zidova, lampe na sandučićima i plesali su zaneseni i ne obraćajući pažnju na muziku...

Pali su na krevet, ljubeći se kao nikada do tada. Andrej joj je grizao usne od uzbuđenja , dok je Mej pokušavala da raskopča Andrejeve pantalone. Brzo su se svlačili omamljeni vinom i afrodizijacima. Poljubio joj je grudi i snažno ju zagrlio ulazeći u nju. Mej se predavala potpuno njegovim zagrljajima... Sve vreme su se gledali u oči kao da će svakog trenutka odati jedno drugom kakvu tajnu čuvanu vekovima. Andrej ju je okrenuo u zagrljaju tako da ju je sada gledao odozgo. Mej se topila od dodira njihovih tela, grdu su joj bile snažno pripijene uz Andrejeve. Šaptala je da ga voli. Privlačila ga je rukama još dublje u sebe, sve glasnije uzdišući i gubeći razum od topline njegovog tela. Andrej je zatvarao oči i sve brže prodirao u Mej, stežući je rukama za potiljak i ramena...
Sobu je ispunjavao miris ljubavi i plina!

Već iscrpljeni i srećniji nego ikada ležali su jedno pored drugog. Mej je prebacila ruku preko Andrejevih grudi, poljubila ga i snažno se pribila uz njega, kao da će svakog časa sve nestati. Kao da neće više biti Andreja...

- Volim te Mej... Rekao je

- I ja tebe , dragi. Uzvratila je Mej.

- Želiš li kafu? Pitao ju je

- Molim te... reče Mej.

Andrej se ogrnuo satenskim pokrivačem, ustao, poljubio svoju voljenu i natočio vodu u džezvu koja je još stajala na šporetu. Dohvatio je svoj upaljač sa stola i prineo ga improvizovanoj ringli...

Škljocnu je samo jednom!