| Snežana |
| Autor Ranko Trifković | |||||||||
| четвртак, 31 децембар 2009 | |||||||||
|
Došla je u kratkoj crno-beloj haljini. Polja F3 i C6 krasila je krupna plastična dugmad. Gornja ivica table završavala se tregerima koji su joj uz telo pridržavali tanku crnu bluzu. Plitki izrez otkrivao je samo ono što nije pokrivao ljubičasti šal. Donja ivica table dopirala je do iznad kolena. Crne čarape otkrivale su samo ono što nisu pokrivale kožne čizmice. Kosa boje kupine padala joj je niz leđa u dugačkim pramenovima. Presijavala se kao mačija dlaka.
Zatreperila je noktima boje ribizle. Nervozno je izvadila paklicu cigareta iz malene lakovane tašne. Dočepala se cigarete i zapalila je zlatnim upaljačem marke Zipo. Konačno se skrasila na stolici i spustila torbicu na sto. Pretvarao sam se da proučavam jelovnik i ne vidim koliko je ljuta. Usne su joj bile namazane bojom šumskih jagoda. Pućile su se i ravnale, u taktu unutrašnjeg ključanja. "Hoćeš li mi najzad reći zašto smo ovde?" "Imaju sjajan kajunski biftek i ratatui, a ni losos im nije rđav." Pućkala je cigaretu i vrlo brzo je ugasila. Pepeljare su bile obične staklene, kafanske. Odudarale su od otmenog klupskog okruženja. Žamorenje je donosilo kikotanje ulizica i brundanje direktora, prijateljsko ubeđivanje i savete o unosnim ulaganjima. "Šta uopšte hoćeš od mene?" "Dama će kosmpoliten, za mene ševca." Kratko podšišani plavušan nakloni se i nestane neprimetno, kako se i pojavio. Snežana je zapalila novu cigaretu. Zelenkaste oči već su joj dobile iskričavi naglasak. Pokušavala je da me pročita. Ucenjivač bez cene, pohotnik bez htenja. Kad mi je obećala "bilo šta" nije očekivala da ću naplatiti reč. Mislila je će me usputni dodir, dah na okovratniku, osmeh iz koga viri jezik baciti na kolena. Nije očekivala da jok uvek pomalo odrpani kompjuteraš zategne omču oko života. Prekrstila je noge i poravnala rub haljine. Malim prstom desne šake počešala je kažiprst leve. Da li će odgristi šapu i pobeći iz zamke ili će sačekati lovca i pokušati da ga ubije? "Da pređemo na posao?" "Posao smo već obavili, ovde smo radi zadovoljstva." Cigareta se prelomila u struku i telom ugasila žar u pepeljari. Snežanin pogled je skakutao kao da čita reči koje mi se prebrzo smenjuju na licu. Mogla je da se pritvori, pliva niz maticu i čeka trenutak da se praćakne. Tako je i napredovala u poslu, od jednog gospodara do drugog. Ipak joj nije bilo u prirodi da trpi udarce. "Znaš šta, ti? Zvao si me..." "Mogao sam da zovem i Angelinu." Volim da sablaznim sagovornike, iznenadim ih i uzdrmam. Daje mi priliku da ih proučavam dok se koprcaju na granici stida. "Salatu od avokada, salmon reljeno i katalonski krem." Nije posegnula za cigaretom. Gledala je kroz tačku na stolu. Imala je dugačak i pomalo kvrgav nos. Koža na jagodicama bila joj je prošarana boginjavim jamicama. "Majka ti je bila veoma lepa. Otac? Nije te zaštitio kad je trebalo. Bila si ljuta na majku. U školi si bila džigljavo strašilo, zvali su te pogrdno, Štakara, Motkara ili... " "Zvali su me Veštica". Otpila je gutljaj koktela. Vratila je čašu sa tankom nožicom na sto i spustila ruke u krilo. "Otac nas je napustio pre nego što sam pošla u školu. Sestra je još bila u pelenama..." "Osećala si krivicu?" "Svetila sam se majci. Krišom sam štipala sestru da bi plakala što više." "Radila je sve više da bi vas prehranila, obukla i zaboravila na svoju muku?" "Kopnila je, a sa svakom novom borom mrzela sam je sve više." "Deo inata bili su momci?" "Kasnije, u srednjoj školi. U šestom razredu izašla sam sa jednim osmakom. Dočekao me je iza škole, ali nije bio sam. Prvo su me psovali, pa vukli za kosu, na kraju su me gurnuli u blato. A u gimnaziji sam već posle mesec dana izlazila sa četvrtacima." "Tu si otkrila moć?" "Plašila sam se." "Aha, još nisi bila kučka, verovatno si u tajnosti pekla zanat." "Nisam smela da dozvolim da me... obeleže, znaš već. Da se pročulo da sam laka ne bi me više zvali na žurke, ne bih bila deo ekipe, dobro sam znala kako prolaze glupave devojke." Plavokosi kelner postavio je sto i poslužio predjelo. Primetio sam da nema nokat na malom prstu desne ruke; prstu je nedostajao članak. Osmehnuo sam se momku i prebirao kašičicom po salati. Volim kad dobro samelju avokado, samo mi nije bilo jasno zašto je kuvar nalio pavlaku, trebalo je da je pomeša sa voćem. "A majka?" "Kad se razbolela, otišla je sa sestrom u Nemačku. Ostavila me je sa bakom." "Znači, vežbala si se na školarcima. Kada si prešla na starije muškarce?" Uzela je nekoliko zalogaja salate. Žene se veoma uozbilje dok jedu. Neke gledaju u neodređenu tačku ispred sebe, neke pogleduju u oblake. Dosledno žvaću bilo da je posredi komad jagnjetine ili puding. Kao da hrana nije uživanje već rešavanje jednačine koja zahteva punu pažnju. "Profesor muzičkog." "Ohoho! Nisi, dakle, gubila vreme!" "Zaljubila sam se." "Da, primetio sam da imaš žive oči." Zastala je za trenutak i namrštila se začuđeno. Spustila je viljušku i odrezala komadić lososa. Zamočila ga je u umak i položila na jezik. Ćutala je i žvakala. Nastajala je praznina koju je neko morao da ispuni. "Poznajem kučke. Imaju bes ako ih je neko opekao ili mrtve oči kao u ubice. Dešava se, kad se nagledaš svega i svačega. Otupiš. Izbegavao sam svet korporacija. Kancelarijska kultura mi ne prija. A tu su najopasnije žene. Nikad nisam bio siguran šta bih radio sa nekim kao što si ti. Zato sam ti postavio zamku. Želeo sam da te upoznam. Znao sam da ću čuti zanimljivu priču. Pogled ti je uplašen, ali nisi izgubila iskru života." "Imam dušu, hoćeš da kažeš?" Losos je bio dobro spremljen, ali luk je bio prekrupno iseckan. Nedopustivo je da se oseća pod zubima. Umak je sladio, verovatno od majoneza. Teško je pronaći pravu meru. "Tvoje oči su oči srne. Pametan si dečko, ali nisi lukav. Misliš da si dubok, a šupalj si. Ne želim da znam koja je tvoja priča, ali, veruj mi, nije tako strašna kao što uobražavaš. Sledeći put kada se budeš igrao vatrom, budi spreman da ideš do kraja." Bacio sam kašičicu na sto i obrisao usne salvetom. "Uh, što mrzim kad mi podvale, ovo nije krem katalan, ovo je obična rožata." Ustala je od stola. Zapalila je cigaretu, otpuhnula prvi dim. "Trebalo je da me pitaš, pristala bih." Okrenula se i otišla. Kratko podšišani plavušan nagnuo se da mi šapne. "Ako smem da primetim, gospodinu nije prijao losos. Možda bi gospodin da mu donesem uobičajeno?" Klimnuo sam. Hitro je raspremio sto i vratio se sa srednje pečenim biftekom prekrivenim prženim krompirićima boje zalazećeg sunca i kriglom nemačkog piva. Teško je naći pravu meru.
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
