Kriviš li me još što sam te ubio?
Znam da si plakala one noći
dok sam držao naša srca u rukama
i stegao svoje. Krv je pala tada;
Zašto vrištiš mi na uvo,
sad kad sam te oslobodio,
idi, igraj se, budi šta želiš.
nikoga više, pa ni mene,
ti sada ne moraš da voliš.
Zašto onda stalno me pratiš,
zašto plačeš u odsjaju mesečine
zašto tiho jecaš sa vetrom
što huji ispod urušene strehe.
Iskreno mi reci, ne kolutaj ugaslim očima,
Kriviš li me još što sam te ubio?
Znaš da morao sam. Bilo je to, ili,
da odem. Da odem i ostavim te
samu u ovom okrutnom svetu.
Izabrao sma za tebe najbolje,
kako bi uvek živela samnom,
sa osmehom na licu pevala
kad spustim ti crvenu ružu
na hladni asvalt za sećanje.
Kriviš li me još što sam te ubio?

05.05.2005. @00:48h
Nikola Bulj Walker

 

Napomena: Pesma predstavlja varijaciju na temu "Where the wild roses grow", u izvođenju Nika Kejva i Kajli Minog.  Ne, nisam nikog ubio, kao što su na primer koleginice sa kursa kreativnog pisanja na faxu pomislile svojevremno