Nisi moja,nikada nisi ni bila

Imao sam samoprazne iluzije

Samo svet na staklenim nogama

koji je realnost lako srušila

Za sve su krive moje nemoćne ruke

ruke koje nisu uspele da zadrže

ono što nikada nisam ni imao

Pa sad krivim njih,ne+ne,nemoćne ruke

Kako se samo razbeže fantazije

pred tvojim ponižavajućim pogledom

i zakopam sve nade toliko duboko

da ih ni jedna druga ne pronadje

a sada,potpuno tiho,odlazim

odlazim,bez velikih reči

odlazim,bez značajnih pogleda

odlazim,ni sam ne znam gde

a kada me pronadju ljudi

i u mojim očima vide tvoju sliku

pitaće me sa nevericom u rećima

odgovoriću im samo rasejanim osmehom