Proradili su mi hormoni. Srce mi je zakucalo. Pluća se šire ispunjena toplotom. Rastu grudi. Ne rastu ozbiljno, samo se prave da su veće nego što zapravo jesu. Kao kučka kada je snađe lažna trudnoća, pretvara se da je gravidna ne bi li zaista u dogledno vreme pronašla nekog potencijalnog mužjaka za parenje. Osećam se poraženom, mozak mi se raspada, glava mi je košnica, u telu mi sve šljaka kao ludo, srce, želudac, creva, ne osećam se svojom, neki đavo je u meni i zove me na trbušni ples... Pederčina, kao da ja ne bih htela, ali nemam sa kim. Da izađem na ulicu i dozovem prvog prolaznika : Gospodine izvinite, molim vas, da li bih mogla da vas zamolim da me dobro pojebete? Ako imate koji minut, bila bih vam jako zahvalna!