***сцена 3***(р:јутро)

Дневна соба; Коста, Милош, Анита;

сат у крупном плану – 11 ујутро

<Коста> (лежи заваљен на каучу и гледа телевизор – звони телефон) Да? Еј, Милоше, где си ти бивши цимеру? ... Не, ево сад баш учим, ...јебига, мора се мало... Нисам ту, идем кући за викенд... да, они су већ отишли... у три крећем...да бусом.... шта да ти кажем, видимо се у уторак или среду онда.. ок, здраво... (спушта слушалицу и враћа се на кауч)

Сат у крупном плану – време пролази – пет до три

<Коста> (Сконта колико је сати) А, закаснићу... (трчи у купатило, узима пешкире, пакује прљаве чарапе и сличне артикле, мрмља и коментарише)

<Коста> Где је торба? ...Да... (извлачи путну торбу испод кревета...трпа у њу све ствари...) Ок, можда и стигнем на онај у пола четири....

<Коста> Срање, паре за градски (опет се враћа са самих врата)

Сат у крупном плану – 3 и петнаест

(врата се откључавају, Коста немо блене, улазе Милош и Анита, загрљени гугућу, пребледе кад га виде)

<Коста> Здраво цимеру...(збун)

<Милош> Овај....ја...ми смо навратили по неке моје дискове што су остали...

<Коста> Аха, (клима главом полако) да.... па уђи, видим, имаш кључ... још увек...

<Милош> Па да, знаш...

<Коста> У реду је, знаш где шта стоји, ја палим брате, већ касним....

<Милош> Нема фрке...

/врата се затварају, а Милош и Анита се погледају, насмеју, и баце на кревет...фејд-аут/