***сцена 4***(р:залазак сунца)

Степениште зграде – испред стана; Петар, Јован;

<Петар> Брате 'ладно. Који је то лик...

<Јован> Ма такав је он, знам га...

<Петар> Али бар да је питао? Шта сад, нема где, “е, ви нисте кући, могу ли ваш стан да искористим”...

<Јован> Само би му рекли да спреми кад заврши. Евентуално да понесе своју постељину... него овако... и још пита Косту је ли ту, овај каже иде кући, а он као “ништа онда”, ...

<Петар> Да Коле није окаснио не би ни знали...пизда од човека...

<Јован> Опоганио нам стан (смеје се)

<Петар> Оверио га

<Јован> Свеједно. Морамо тражити да нам врати кључ

<Петар> То обавезно, ни под разно да му оставим кључ од стана... ено му маме и тате па нек прави код њих срања ако сме...

Улазе у стан – претходни;

<Петар> Светло је оставио упаљено....

<Јован> Погледај је ли узео дискове (смеје се опет)

<Петар> (гледа по полици) јок, све је ту...

<Јован> Надам се да нису на мом кревету....(одмахује главом)