| Visoki napon - Ep. 2 |
| Autor Nikola Bulj | ||||||||||||
| уторак, 22 март 2005 | ||||||||||||
Strana 2 of 2 Сцена 3 Дневна соба, вече; Коста, Петар, Дамир; <Коста>(отвара врата Дамиру) Еј бре човек! Откад тебе нема... <Дамир> Здраво Коле, шта има ново? (Окреће се Петру) Чика Петре, па где си ти, нема те на факсу јеботе? <Петар> Ево ме, где си ти, нема те на клизању? (рукују се) <Дамир> Био сам заузет, нова риба и то... знаш како је.... <Петар> Јок, ја сам газда у својој кући... <Коста>(за себе) аха <Петар> Него шта има код тебе, шта радиш ових дана? <Дамир> Ма ништа кажем ти, ту сам стално са рибом, упознала ме са својим другарицама и... (сети се нечега) -у јеботе! <Петар>Шта? <Дамир> Сад сам их испалио. Који сам ја кретен. Договорили смо се да дођу данас код мене у стан да играмо ризико, сад у девет... <Петар> па добро, имаш пет минута, можеш стићи ако ухватиш бус ту на ћошку... <Дамир>Ма нећу ићи, сад кад сам дошао код вас, јебеш их... (мисли) <Петар> Ајде онда седи да попијемо, Коста, извади нам три пива... <Дамир> Е јел могу само да се послужим телефоном? <Петар>У брате, ко код своје куће... <Дамир>Само ћу минут, да јавим цимеру...(зове) <Дамир>Еј, ја сам, ту сам код петра! <Дамир>Јесу дошле ове већ? <Дамир>како које? Па долазе вечерас Маја и другарице њене, јесмо их звали на ризико? Јебига ја ћу закаснити, ти их забављај мало... <Дамир>Како то мислиш? <Дамир>Па јел среда данас? <Петар>(смеје се) А јао... <Коста> Ју зајеба (сажаљиво) <Дамир>Уторак, да уторак, јебига..ништа онда, ајде здраво... <Дамир>(Петру и Кости) Ништа, зајеб'о сам се... Сви се смеју... <Коста>Хоћемо утакмицу, или Fashion kaнал? <Сви У Глас>Фешн!! Сцена 4 Дневна соба, булевар; Р:ноћ Јован, Петар, Коста, Клошар (крупни план сата, четири ујутро, мрак, Петар и Коста спавају, Јован лежи али је будан. Гледа на сат, гледа у плафон, опет гледа на сат, устаје и облачи се. Излази. Камера га снима док шета низ булевар на сваких тридесет секунди да се прикаже напредак. Снимак из другог угла га приказује са кесом и новинама, седа на наслон клупе и вади свежу плетеницу из кесе, чита новине под уличном светиљком и једе, прилази клошар) <Клошар>Помоз бог! <Јован> 'Оће то... (погледа га) Бог ти помого! <Клошар> Шта пише у новинама, иде ли топлије време? <Јован>Кажу да иде. <Клошар>И време је вала...(клима главом, гледа у кесу) <Јован>Плетеницу? (покаже руком на кесу) <Клошар>Не треба сине, хвала, него да ти кажем... <Јован>Да? <Клошар>Немој никада газити по животињама, и оне имају душу! <Јован>Нећу чича... <Клошар>Немој синко, и оне воле да живе <Јован>Нећу, нећу... <Клошар>Е тако, онда, до виђења... <Јован>Поздрав... (седи још неко време, прелаз са tele на wide -зум аут, сцена у стану) <Петар>(буди се, види на столу три плетенице и саламу, маргарин и кесицу мајонеза) Колико је сати? <Јован> (седи за столом) Сад ће шест! <Петар> Ти си луд! (окреће се на другу страну) <Коста>(бунован сав) Шта се дешава? <Јован>Купио сам доручак... <Коста>Нећу ја јести, знаш да не доручкујем <Јован>Свеже плетенице, још су вруће? <Коста>Добро, за три минута... <Петар>Јеботе, ућутите манијаци једни, још ни сунце није изашло... <Коста>Стани, кад си ти отишао по то? (усправља се у кревету) <Јован>Нијсам могао да заспем, па сам око четири устао и отишао до булевара.... <Коста>Ју брате, ако си ти нормалан... (узима плетеницу) мислим, свака част, (жваће у сласт) али свеједно ниси нормалан.... <Петар>Сад нек само јаруга уђе па све заједно да вас.... <Коста>не говори његово име наглас.... (врата се отварају, упада Миле Јаруга у радничком комбинезону, пева неку своју песму и млати около са пивом) <Јован>Касно (смеје се) Где си јаруго, опет си промашио градилиште? <Јаруга> Импровизација у пијаном стању <Петар> (Љут устаје и одлази у купатило) Ма пушите сви, кретени једни, идем ја на факс.... <Коста> Добре плете брате... додај мајонеза <Јаруга> Импровизација у пијаном стању <Петар> Кад се вратим нећу да видим ову будалу...(показује на јаругу, одлази) <Јаруга>Овај...ко је то био? <Милица>(улази) Е баш фино што сте будни... ја баш идем кући из секса (угледа пециво на столу) јао, што сам гладна... <Јаруга>Само се послужи госпој'ца... (почиње музика (out of control?) и замрачење, фејдаут) Сцена 5; р-Подне Дневна соба, Петар и Сања, Јован; <Сања>Пази што сам добила поруку од Милице, пита кад ћу доћи да видим слике са стриптиза? <Петар>Какав стриптиз? <Сања>Па не знам, нисам имала кредита да је назовем. <Петар>Ти да си била тамо, сто посто би навалила на тог јадног лика, одма би се скинула... <Сања>Да... А кад си ти мени задњи пут правио стриптиз? <Петар>Кад? Кад и ти мени? <Сања>Па онда кад сам те чекала у оној сукњици... <Петар>У јеботе, стриптиз, навалила на мене ко свиња на масан џак... <Сања>Јебига, сад не можемо ништа док је Јован болестан... <Јован>(излази из купатила) Шта сам сад ја крив? Увек окриви Јована... <Сања>А кога другог? <Јован>Добро, и то што кажеш... <Петар>Газду, што му стан нема бар две собе... <Сања>Е јесте.... <Јован>Добро, добро...идем ја код Милице да је гњавим...пола сата <Сања>Сат <Јован>Ни минут дуже. Укључујем штоперицу. Зајебавате ме овако прехлађеног, како вас није.... (излази кроз врата) <Петар>(пушта музику и набацује осмех – почиње да се скида) (Музика, фејд на град, крај!) КРАЈ
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
||||||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
