Сцена 3

Дневна соба, вече;

Коста, Петар, Дамир;

<Коста>(отвара врата Дамиру) Еј бре човек! Откад тебе нема...

<Дамир> Здраво Коле, шта има ново? (Окреће се Петру) Чика Петре, па где си ти, нема те на факсу јеботе?

<Петар> Ево ме, где си ти, нема те на клизању? (рукују се)

<Дамир> Био сам заузет, нова риба и то... знаш како је....

<Петар> Јок, ја сам газда у својој кући...

<Коста>(за себе) аха

<Петар> Него шта има код тебе, шта радиш ових дана?

<Дамир> Ма ништа кажем ти, ту сам стално са рибом, упознала ме са својим другарицама и... (сети се нечега) -у јеботе!

<Петар>Шта?

<Дамир> Сад сам их испалио. Који сам ја кретен. Договорили смо се да дођу данас код мене у стан да играмо ризико, сад у девет...

<Петар> па добро, имаш пет минута, можеш стићи ако ухватиш бус ту на ћошку...

<Дамир>Ма нећу ићи, сад кад сам дошао код вас, јебеш их... (мисли)

<Петар> Ајде онда седи да попијемо, Коста, извади нам три пива...

<Дамир> Е јел могу само да се послужим телефоном?

<Петар>У брате, ко код своје куће...

<Дамир>Само ћу минут, да јавим цимеру...(зове)

<Дамир>Еј, ја сам, ту сам код петра!

<Дамир>Јесу дошле ове већ?

<Дамир>како које? Па долазе вечерас Маја и другарице њене, јесмо их звали на ризико? Јебига ја ћу закаснити, ти их забављај мало...

<Дамир>Како то мислиш?

<Дамир>Па јел среда данас?

<Петар>(смеје се) А јао...

<Коста> Ју зајеба (сажаљиво)

<Дамир>Уторак, да уторак, јебига..ништа онда, ајде здраво...

<Дамир>(Петру и Кости) Ништа, зајеб'о сам се...

Сви се смеју...

<Коста>Хоћемо утакмицу, или Fashion kaнал?

<Сви У Глас>Фешн!!

Сцена 4

Дневна соба, булевар; Р:ноћ

Јован, Петар, Коста, Клошар

(крупни план сата, четири ујутро, мрак, Петар и Коста спавају, Јован лежи али је будан. Гледа на сат, гледа у плафон, опет гледа на сат, устаје и облачи се. Излази. Камера га снима док шета низ булевар на сваких тридесет секунди да се прикаже напредак. Снимак из другог угла га приказује са кесом и новинама, седа на наслон клупе и вади свежу плетеницу из кесе, чита новине под уличном светиљком и једе, прилази клошар)

<Клошар>Помоз бог!

<Јован> 'Оће то... (погледа га) Бог ти помого!

<Клошар> Шта пише у новинама, иде ли топлије време?

<Јован>Кажу да иде.

<Клошар>И време је вала...(клима главом, гледа у кесу)

<Јован>Плетеницу? (покаже руком на кесу)

<Клошар>Не треба сине, хвала, него да ти кажем...

<Јован>Да?

<Клошар>Немој никада газити по животињама, и оне имају душу!

<Јован>Нећу чича...

<Клошар>Немој синко, и оне воле да живе

<Јован>Нећу, нећу...

<Клошар>Е тако, онда, до виђења...

<Јован>Поздрав...

(седи још неко време, прелаз са tele на wide -зум аут, сцена у стану)

<Петар>(буди се, види на столу три плетенице и саламу, маргарин и кесицу мајонеза) Колико је сати?

<Јован> (седи за столом) Сад ће шест!

<Петар> Ти си луд! (окреће се на другу страну)

<Коста>(бунован сав) Шта се дешава?

<Јован>Купио сам доручак...

<Коста>Нећу ја јести, знаш да не доручкујем

<Јован>Свеже плетенице, још су вруће?

<Коста>Добро, за три минута...

<Петар>Јеботе, ућутите манијаци једни, још ни сунце није изашло...

<Коста>Стани, кад си ти отишао по то? (усправља се у кревету)

<Јован>Нијсам могао да заспем, па сам око четири устао и отишао до булевара....

<Коста>Ју брате, ако си ти нормалан... (узима плетеницу) мислим, свака част, (жваће у сласт) али свеједно ниси нормалан....

<Петар>Сад нек само јаруга уђе па све заједно да вас....

<Коста>не говори његово име наглас....

(врата се отварају, упада Миле Јаруга у радничком комбинезону, пева неку своју песму и млати около са пивом)

<Јован>Касно (смеје се) Где си јаруго, опет си промашио градилиште?

<Јаруга> Импровизација у пијаном стању

<Петар> (Љут устаје и одлази у купатило) Ма пушите сви, кретени једни, идем ја на факс....

<Коста> Добре плете брате... додај мајонеза

<Јаруга> Импровизација у пијаном стању

<Петар> Кад се вратим нећу да видим ову будалу...(показује на јаругу, одлази)

<Јаруга>Овај...ко је то био?

<Милица>(улази) Е баш фино што сте будни... ја баш идем кући из секса (угледа пециво на столу) јао, што сам гладна...

<Јаруга>Само се послужи госпој'ца...

(почиње музика (out of control?) и замрачење, фејдаут)

Сцена 5; р-Подне

Дневна соба,

Петар и Сања, Јован;

<Сања>Пази што сам добила поруку од Милице, пита кад ћу доћи да видим слике са стриптиза?

<Петар>Какав стриптиз?

<Сања>Па не знам, нисам имала кредита да је назовем.

<Петар>Ти да си била тамо, сто посто би навалила на тог јадног лика, одма би се скинула...

<Сања>Да... А кад си ти мени задњи пут правио стриптиз?

<Петар>Кад? Кад и ти мени?

<Сања>Па онда кад сам те чекала у оној сукњици...

<Петар>У јеботе, стриптиз, навалила на мене ко свиња на масан џак...

<Сања>Јебига, сад не можемо ништа док је Јован болестан...

<Јован>(излази из купатила) Шта сам сад ја крив? Увек окриви Јована...

<Сања>А кога другог?

<Јован>Добро, и то што кажеш...

<Петар>Газду, што му стан нема бар две собе...

<Сања>Е јесте....

<Јован>Добро, добро...идем ја код Милице да је гњавим...пола сата

<Сања>Сат

<Јован>Ни минут дуже. Укључујем штоперицу. Зајебавате ме овако прехлађеног, како вас није.... (излази кроз врата)

<Петар>(пушта музику и набацује осмех – почиње да се скида)

(Музика, фејд на град, крај!)

КРАЈ