Znam li te od ranije,

nesrećna zvezdo,

pratiš li moje korake,

tragove u snegu?

Veruješ li mi da se

nemo krećem,

da mi tuga lomi kosti,

vetar briše lice?

Sanjaš li me još

kao nekad,

osećaš li moju senku

kako se nad nama

žurno povija, kako naše

misli u crno zavija?

Vidiš li još uvek

put do pakla?

Šta ti misliš, da li ću

stići da se oprostim

od vremena, da prinesem

usne dubokom bolu?

Znam li te od ranije,

nesrećna zvezdo,

pratiš li moje korake,

tragove u snegu?

Pitam se, koliko mi još

rane mogu dozvoliti

da se okrenem,

da te ne vidim, da ne utonem

dok me ne proguta, dok me ne

izlomi na rukama sveta,

na rukama tuge,

u crno da me zavije?