Potapao sam svaki brod,

i gutao svaki otkucaj,

tražio svaki talas,

koji bi rušio tu vekovnu stenu.

Ja sam na njoj,

evo, već eonima,

brišem prašinu sa tužnih sećanja i čekam.

Mašem galebovima i

pričam vremenu.

Slušam muziku i

potajno se nadam,

ne kajanju, ne sažaljenju,

već uzvišenim molitvama.

Pripremio sam sebi grobnicu

među mrtvim osećanjima,

u plavim i hladnim dubinama,

pored srećnih osmeha i

vekovnih borbi za opstanak.

Nisam birao život.

Nisam odabrao smrt.

Ja samo želim tebe,

u svom tvom plavetnilu.