Дјевојка је сунцу говорила:
"Јарко сунце, љепша сам од тебе!
Ако ли се томе не вјерујеш,
ти изађи на то равно небо,
ја ћу изић за гору на воду."
Када јутро ведро освануло,
излазило на небо сунашце,
а дјевојка за гору на воду.
Угледа је лијепо сунашце,
угледа је кроз јелово грање:
кол'ко се је ашик учинило,
трипут је се сунце заиграло,
па одвуче лијепу дјевојку,
да је узме себи за љубовцу, -
од ње поста звијезда Даница.

Српска народна лирска песма