''Ko ne rizikuje, taj ne živi'', upravo sam pročitala. Postoje li onda neke razmere i mere za veličinu života u odnosu na to koliki rizik preduzmeš?

       Tako je mlad i srpast taj mesec večeras... Ona najsjajnija uvek je bila samo njegova. Džaba svi tuđi pogledi iz tame. Moram joj odati poštu, skinuti sve svoje kape. Ta prividna dostupnost čitavom svetu, očima svesnim i nesvesnim; naizgled tu zbog svih. Jedna od njih. A jedino njegova... Suština nadmoći njihovog tandema leži u privremenoj vizuelnoj opoziciji. Iskrica i srp. Srebrni oboje. U tamnoplavom svežem aprilskom moru. Jednostavnost od koje nema većeg savršenstva.

       U mom trenutnom, panonskom unutrašnjeg života, nadošao je talas. Konačno plima, reče školjka. Hvala ti što si me podsetio kako se drži olovka. Imaš sve šanse da me reanimiraš. Da li se negde u anatomiji uči dislokacija energetski aktivne čakre (u mom slučaju: sa jezika na dlan) ili si ti to samostalno iščačkao u nekom sloju alternativne medicine? A ima li leka za nisomniju?Previše intrigantnih pitanja u trenutno čupavoj glavi. Ali to je dobro: nestanak oseke kriv je za nastanak dugo iščekivanih šumnih molskih lestvica. Nisu tužne, samo se ne ''dure''.

       U sobi su primetni padovi napona. Ili mi to sijalica šalje poruku? Izvini, Morze, srpski mi je maternji...

       Ganjam tu prokletinju da joj sipnem soli na njen đavolasti rep. Pa da bude moja, bar neko vreme, dok ima mastila. Da mi se imaginacija rascveta kao one vreže što ih sad svi trpaju u reklame, spotove, na ambalažu, blogove, odeću. Izvinjavam se zbog modernizama i neoriginalnosti motiva. Ali znam da ćeš razumeti: to je iz dobrih namera, zbog naglašavanja one bolje strane mog dijametralno suprotnog lingvističkog eurokrema.

       Upravo sam napravila još jedan ''eksces'': otvoreni napad na sopstveno opsesivno-kompulzivno peglanje pisanog tkiva. Sad se osećam autentično - stvaram ortodoksno, arhaično, neuredno, razbarušeno po belini - opet kontrast koji naglašava, ovaj put obostran. Lepo je biti oslobođen, mentalno i medijumski. Iako će do tebe stići verzija opeglana Wordom, bez problema ćeš osetiti miris oplemenjivača zvanog Prisustvo. Jedinstveno otisnuti prste na mikronske žlebove načinjene tamnoplavim. Priznajem nebesku krađu, ali nekako mi se čini da će mi vaseljena oprostiti kreativnost. Stara je to umetnica i najčestitija matrona svim poletarcima ovog zemaljskog sveta.

       Ne volim mačke, pojedinci dobro znaju priču i razloge. Ali ne mogu pobeći od tog dela svoje prirode, pa jednostavno priznajem i to da mi je mršenje klupka oduvek bila najomiljenija besmislenost. Staklasti pogled, somotski rep i devet života već ostavljam tuđim čulima. Da izoštre, ako mogu.

       Ponestaje mi vune, a pletenje se polako pretvara u zamršenu ikebanu. Ovaj put mi radi jedna druga strana reč, od 11 slova (druga polovina ime je jedne argentinske oblasti)...

       Beli zec neće zakasniti jer se svesno odrekao ''mauzoleja svake želje i nade'' samo da bi čuo kako more šapuće u njegove bele periske... ''Thank you for the music...''